Пропусти у Правопису 2010.

[Миланче]

Т.250

Ь када није иза Л, Х или испред самогласника

Уместо Х треба Н.

[Миланче]

Т. 250 г.

Руско л’ и н’, како смо видели горе под б, замењујемо нашим л и њ

Уместо л треба љ.

[Миланче]

Т. 275 под GN као њ: Д’Артањан (D’ARTIGNAN).
У оригиналу име се пише D’ARTAGNAN, не са I.

[Миланче]

У речнику стоји конјунктура (не коњуктура), коњунктуран, т. 2 (нап. 2). Очигледно да треба конјунктуран.

[Dacko]

U rečniku stoji porno-film, porno-literatura, porno-časopis, ali odatle upućuju na tačku 86v, gde se navodi da se slični spojevi pišu odvojeno.

Ту је грешка само у броју тачке. Не треба 86в, него 88б.

[Миланче]

Т. 198 у табели код русинских слова дато је слово г које је већ убројано у општу ћирилицу. Уместо г треба да стоји ґ. Такође, ово слово се налази и у украјинском језику, тако да треба да стоји и код украјинских слова.

[J o e]

Код месних реченица (т. 156) стоје примери: Вратио се у свој завичај, одакле је пре 40 година кренуо у свет. — Летовали су у Баошићу, где су добро познавали домаћине, што су односне реченице. (Ово је поприлично велика материјална грешка.)

[Бруни]

У речнику стоји МишлЕН, НЕ Мишелин ни Мишлин, а у тачки 270а стоји Мишлин.

[Stoundar]

Nije obrađeno francusko DJ u imenima DJANGO, DJEMBA. Da li se prenosi kao /d-ž/, bez obzira na nezgodan izgovor, pogodnije kao /dž/ ili čak /đ/, pod uticajem pisanja tog slova u nedostatku svih dijakritika?

[Миланче]

Т. 260 под б.  табела на 227. страници у колони Прилагођавање треба да пише ћирилицом  ај, еј, ев, ој, ов, ав, еј, не латиницом.

[Миланче]

Т. 259 код графичке и фонолошке адаптације скандинавских имена пише: „Диференцијална слова су у топонима y, æ, å, č, ö, ä, а у антропонимима још и q, w, x, ü “. Č не постоји ни у шведском, ни у данском, ни у норвешком. Уместо č мора да пише слово ø, које је изостављено грешком.

[Миланче]

Ово не може да се скрати.

Т. 264 код лапонских (сами) имена стоји:„ Треба адаптирати само знак ŧ у t, dj у тј и ð у d.” Затим је дата табела у којој  слово t прилагођавају као т, dj као тј и најзад, ð у д. Веома је битно да обратите пажњу у коришћењу писама, често се мешају.  У цитираној реченици се спомиње слово  ŧ које се преноси у t (написано латиницом уместо ћирилицом), а затим се у табели појављује t (латиницом) које прилагођавају као т (ћирилицом), што је очигледно грешка. Уместо t у табели треба да пише слово ŧ. Иначе, за разлику од исландског где постоје велико слово Đ и мало ð,  у ’северносамију’ је мало слово идентично нашем латиничном đ. Дакле није ð већ đ.
На крају спорна реченица треба да гласи: „Треба адаптирати само знак ŧ у т, dj у тј и đ у д. У табели уместо t и ð ставити ŧ и đ.
Издање из 2011. доноси нову грешку и уместо слова ŧ у цитираној реченици појављује се слово ô које не постоји ни у једном лапонском језику.

[Миланче]

Код руских имена у т. 250 под б. у напомени стоји Шевирев - Шевиров. Имајући у виду оригинале Шéвырев - Шевырёв, и то да се у пасусу пре напомене помиње Шевирјов, исправно је Шевирев - Шевирјов.

[Миланче]

Т. 247 на 215. страници, код румунског језика:„ C испред E и I као ч: Чернауци (CERNĂUȚI), Банчила (BĂNCILĂ); али испред I као к: Кимпулунг (CÎMPULUNG).”  Треба „али испред Î као к”.
Иста грешка у се јавља у оквиру исте тачке али на 216. страници. Пише „I као и”, а треба „Î као и”.

[Миланче]

У т. 247 није обрађено румунско слово Â ( треба га разликовати од слова Ă обрађеног у Правопису) које се изговара исто као Î. А пошто се Î преноси као и, или пак по традицији као а, остаје  неразјашњено када се преноси Â као и, а када по традицији као а.