Силазни акценти на унутрашњим слоговима

[Данијел М.]

Ја сам нашао неколико позајмљених речи које имају силазне акценте на унтрашњем слогу — аики̑до и џи̏јуџи̏цу. Зар не би требало да се прилагоде нашим акценатским правилима? Такође, у мом крају скоро сви кажу тестаме̏нт, парламе̏нт и команда̏нт, а не теста̀мент, парла̀мент и кома̀ндант.

[Шоми]

Ја имам аикѝдо и џу-џу̀цу. Не верујем да је игде у књигама староставним записан (прописан) нагласак ових речи, П их и не помиње.

Што се тиче осталих примера, тако се говори у целој Србији — с краткосилазним на последњем слогу, сигуран сам. Имали смо пар тема о овоме на форуму.

[Зоран Ђорђевић]

Што се тиче осталих примера, тако се говори у целој Србији — с краткосилазним на последњем слогу, сигуран сам. Имали смо пар тема о овоме на форуму.

И ја сам сигуран. Облици теста̀мент, парла̀мент и кома̀ндант би у Војводини били још и нормални; у другим крајевима би били ачење.

[Данијел М.]

На сајту http://www.srpskijezik.com/ пише тако како сам ја навео. 

[Шоми]

Уз дужно поштовање, не слажем се за аики̑до. Откуд дуг нагласак на другом слогу, па још силазни? То ми је скоро неизговорљиво. Зна ли неко ко је уносио нагласке на сајту srpskijezik.com? И како остали форумаши изговарају аикидо?

РМС даје џи̏ју-џи̏цу, што је у реду кад пишемо полусложенички (уп. ла̏п-то̏п ~ ла̀птоп и сл.).

[Father Jape]

Klajn i Šipka daju samo аики̑до, a i ja sam samo tako dosad čuo.

[J o e]

Откуд дуг нагласак на другом слогу, па још силазни? То ми је скоро неизговорљиво.

Уз дужно поштовање, Шоми, ниси ти неки репер за акценте. Људи из П-Т само уз много талента и професионалног бављења тиме успеју да савладају четвороакценатски систем, и то буде повуци-потегни. Ти просто немаш матерњи осећај за квантитет и интонацију, али то није ствар вредносног мерења, већ просто тужна последица наше (Вукове) језичке, кодификацијске политике.

Данијеле, силазних акцената ван првог слога имаш не неколико, него колико ти душа иште, и то не само у страним речима. Најпрегледније су класификоване у Фекетеовом чланку Неке појаве систем(ат)ског нарушавања акценатске норме, али их има и мимо тог списка.

Засад их норма не признаје, што је једна од одлика њене очите анахроности.

[Шоми]

Хвала за извор. Сад ме занима како је дошло до тог дуљења, кад је и у изворном јапанском кратак нагласак (мислим да они и немају дуге), а и у енглеском, из ког смо ми вероватно преузели реч. Имамо ли сличне примере? (На сајту су, биће, преузимани нагласци из К–Ш, РМС, РСЈ).

[Father Jape]

Na engleskom je sa dugim vokalom — aɪ ˈkiːd əʊ (mada daju kao sporednu i varijantu sa kratkim).

EDIT: Japanski ima duge vokale, ali u ovoj reči je /i/ kratko a finalno /o/ dugo, prema Vikipediji i Forvou.

[J o e]

Дуго је и буши̑до, кимо̑но, мика̑до, сајона̑ра/сајона́ра, орига̑ми (/орига̏ми), и не верујем да је то до енглеског, нити јапанског.

Већ је Дуја негде помињао да четворосложне, мислим, питај бога зашто, преузимамо са   ̏ на пенултими, али гледајући примере из Правописа рекао бих да то важи само за оне где није сонант (или и звучни консонант?) иза акцентованог вокала (Хашимо̏то, Нагаса̏ки, Хачино̏хе). Другде је (макар код мене)   ́: Хироши́ма, Фуџија́ма, Ширака́ва.

[Father Jape]

Sad gledam te primere — da nije do toga što je ultima na -a? Prosto, ako je kraj reči strukture ’VC/a/ onda smo skloni da stavimo dugouzlazni na V, nevezano za vrstu C, jer se većina domaćih reči tog tipa tako izgovara.

[Father Jape]

Slušam vesti pa mi pade na pamet, na španskom je gaˈlapaɣos, na engleskom ɡəˈlæpəɡəs odnosno  gəˈlɑːpəɡoʊs, dok je na srpskom obično Галапа̑гос, zar ne?

[Duja]

Sad gledam te primere — da nije do toga što je ultima na -a? Prosto, ako je kraj reči strukture ’VC/a/ onda smo skloni da stavimo dugouzlazni na V, nevezano za vrstu C, jer se većina domaćih reči tog tipa tako izgovara.

Ja izgovaram samo Hirošíma sa dugouzlaznim, (tako i sajonára), ali mi je prirodno Fudžijа̏ma, Širakа̏va, Kavabа̏ta, tj. sve što je iole novije ili manje poznato.

[J o e]

Рекао бих да је извесније да ћемо речи на -о изговарати са   ̑, вероватно под утицајем италијанског и шпанског (капући̑но, каси̑но, боле̑ро, пика̑до), а оне на -а са   ́, можда под утицајем француског (лимуна́да, фризу́ра). Е сад, све то улази у комешање са краткосилазним, па шта надјача…

[Шоми]

Последње издање Једнотомника даје аики́до (али телѐвӣзија „уместо“ телеви́зија).