Аутор тема: Корона вирус, корона-вирус или коронавирус  (Прочитано 12025 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Па заједничке именице обично не остављамо у верзалу. (Можда си био ироничан.)
Не, виђао сам и такво писање у медијима.

Како ћеш деклинирати, од ковида-19?
Тако. [pardon] Није сјајно, али нисам за уклањање цртице из изворног израза.

Сарс ков 2 није лексикализовано, не може се поредити.
Да, то си у праву. Али ако бих SARS-CoV-2 писао у оригиналу у неком тексту, онда ни COVID-19 не бих транскрибовао. Не волим недоследност. Проблем је само што мора ближа одредница испред, попут болест, вирусна инфекција и сл.
Што се мене тиче, најбоље би било као у руском од COVID-19, па мењати по падежима у говору, као што то чинимо за редне бројеве. Избегло би се толико незграпности, али би се отежало читање. :gica:

А и није, кажем, уобичајено остављати заједничке именице у изворном лику.
Мислим да полако постаје уобичајено, бар у информатичким текстовима. У њима не могу да замислим пи-си, це-де (или, не дај боже, писи, цеде), да не помињем друге силне акрониме. Многи се намрште чак и кад морају да транскрибују WC.

Све је то тачно, само просечни говорник српског, па и енглеског језика нема представу да је Ебола властито име. Сети се прописа да вишечлана страна географска имена пишемо свим великим почетним словима будући да немамо могућност да за сваку планину или реку на свету сазнамо је ли неки члан њеног назива властито име.
Истина, нисам ни ја знао до пре пар дана. Треба ли ипак на Википедији вирус писати великим словом (вирус Ебола), као што то раде Руси? У чланку се објашњава да је име добио по реци. Или сматрати назив болести заједничком именицом која је настала од властите*, па онда и вирус писати малим словом у апозитивном генитиву? То ми једино логично; ебола вирус, а посебно вирус ебола, не пију ми воду због овог сазнања.

Шта велиш, Џо, о овом цитату (мој болд):

Наиме, постојећи приручници још увек не пишу o овом типу вируса, али се придржавају правила које се примењује и у научној терминологији, а то је да се спојено пишу називи групе вируса (нпр. рабдовируси, реовируси, ретровируси и сл.), а одвојено уколико се ради о вирусу болести коју он изазива (нпр. ХИВ вирус / вирус ХИВ-а, ебола вирус / вирус еболе, рубеола вирус / вирус рубеоле и сл.).
Није ли се Срето управо против тога борио? :D Она и не помиње атрибутивне варијанте.

*Има ли посебан назив за овакве именице? Епоним је нешто друго.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.217
Поводом писања апелатива. Непреврело стање у писању медија, као ни ретке рашчитане скраћенице попут пи(-)си не могу нам бити недвосмислени показатељи. Уопште, та категорија (скраћенице као апелативи) толико је малобројна да је природно што нема никакве постојаности. – Узгред, ни PC, CD, WC нису добра и лака решења у ћириличком тексту, посебно због словне хомонимије у примерима као PC.

Поводом цртице. Она по природи изражава сраслост и несамосталност прве саставнице. Ако се деклинира, није несамостална. Не знам што бисмо на силу у општи правопис гурали нешто што је одлика социолекта. За доследност си у праву.

Поводом еболе. Вирус би се могао писати великим словом у синтагми вирус Еболе, али би то био присвојни генитив (као вирус западног Нила) – ако прихватимо да је нормално за сваки нови појам копати по енциклопедијама и интернету док се не утврди порекло. Ја из лекторског искуства знам колико је то мукотрпан посао, али много више од тога јалов, јер – и кад сазнаш – то не значи много, будући да језичка навика носи превагу над фактичком егзактношћу. Еболавирус / ебола вирус / вирус ебола морало би бити малим словом. (Апозитивни генитив није нарочито својствен српском, не бих га никад промовисао у терминологији.)

Поводом Језикофила. Та жена је хаос. Много хтела, много започела. ХИВ није назив болести, еболавирус је група вируса итд. итд. (Уз то, добри прескриптивисти као њена колегиница Р. Стијовић строго забрањују таутолошко ХИВ вирус, СМС порука, па ме чуди како је она ту лекцију пропустила.)

У начелу, ја не бих у нестручном језику инсистирао на периферним стварима: за ознаку вируса или болести је довољно корона или ковид (чак и комутабилно), а лекари то могу у стручним текстовима, које ионако пишу латиницом, означавати комбинованим великим и малим словима, цртицама, спојено, одвојено, без много бриге о општем правопису. То је као начин писања H2O – шта јавност брига како хемичари стручно евидентирају једињења? И даље, што би се при сваком именовању у општем језику морало знати да ли мислимо на врсту вируса, групу, сој или породицу, да ли је изолован ’19, ’20 или ’21. године. За већину једнако опасних болести то не знамо, зашто би се корона ту издвајала? (Додуше, ни то није тешко претпоставити – зато што нам информације о њој стижу из медија, а они имају ту незахвалну улогу да преносе – нажалост, не чак ни критички – илити препричавају оно што чују/виде од лекара. И тако се укрсте инстанце. Мени је оволико дилема око једног имена у рангу недоумица да ли да пишемо хадвао, ха-два-о, ха2о, Ха2О – немојмо мешати бабе и жабе.)

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Поводом цртице. Она по природи изражава сраслост и несамосталност прве саставнице. Ако се деклинира, није несамостална.
Цртицу сам сматрао као чисто стилистичко решење за које се СЗО одлучила, нисам размишљао да л’ има икакву функцију код нас. :like:

Поводом еболе. Вирус би се могао писати великим словом у синтагми вирус Еболе, али би то био присвојни генитив (као вирус западног Нила) – ако прихватимо да је нормално за сваки нови појам копати по енциклопедијама и интернету док се не утврди порекло.
Хвала. Питам пошто сам на Википедији хтео да разграничим род вируса (еболавируси) и његову врсту која се прво појавила (заирски еболавирус, односно само вирус ЕболеEBOV). Муку су мучили како да именују.

За већину једнако опасних болести то не знамо, зашто би се корона ту издвајала?
Имаш право. Сад ми паде на памет ХИВ-1, на који углавном помислимо кад причамо о ХИВ-у, па га нико тако не преноси.

Ако сам добро разумео, ти си за атрибутивне конструкције? Дакле, грозница денга, грозница ласа (поред грозница Ласе), хеморагијска грозница ебола (или еболска хеморагијска грозница као марбуршка) наместо денга грозница, ласа грозница…?

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.217
Ако сам добро разумео, ти си за атрибутивне конструкције? Дакле, грозница денга, грозница ласа (поред грозница Ласе), хеморагијска грозница ебола (или еболска хеморагијска грозница као марбуршка) наместо денга грозница, ласа грозница…?

Па и нисам баш. На енглеском Lassa fever може значити и грозница (из) Ласе и грозница (по имену) ласа, дакле и порекло болести и њено име (упоредимо то с оним непреводивим енглеским универзитетским титулама, као XY professor). Утолико и наше ласа грозница – када су нам се уши већ навикле на фемили пакете и сличне енглеске конструкције – може да значи и једно и друго или нешто између (тип, врсту). И зато ми покушаји да се то међузначење на силу одреди правописом (као грозница Ласе и грозница ласа) нису блиски. Дакле, само из тог разлога ми је – поред језичке навике оних који се тиме баве, ако постоји – боље ласа грозница.  (Наравно, и из жеље да контрирам председнику Одбора за стандардизацију, који овој теми није посветио ни десетину нашег времена и енергије, а који је стигао да срочи – и то пост фестум – ону „речиту“ одлуку.) Марбуршка, еболска грозница решава нешто од проблема, али је очито непримењиво у већини примера и опет најпре везано за присвојно или аблативно значење.

Џејп нек ме исправи ако криво тумачим енглеску синтаксу.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Марбуршка, еболска грозница решава нешто од проблема, али је очито непримењиво у већини примера и опет најпре везано за присвојно или аблативно значење.
Мислиш на учесталост ових синтагми? Добро, ту ћемо се сложити да је самостално ебола чешће, за марбург већ не знам. А зашто је битно да осликава сва значења из оригинала?

Ласа и денга грозница су ми океј (премда се денга користи самостално, што ваљда иде у прилог грозници денга), али чисто сумњам да бих спонтано рекао марбург грозница / марбург вирусна болест и сл. Ваљда јер је реч прозирнија, па ми се ту присвојни придев сам намеће. Мада бих исто тако и бурули чир и кјасанур шумска болест пребацио у присвојне, као лајмска болест. Ту су и вируси пумала, хантан, син номбре

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.217
Не, не кажем ништа против марбуршка грозница, то је ваљда укорењено, него мислим да тешко може бити прави модел. Лако је сковати: лајмски, еболски, хантански, пумалски, али шта са ласо, денга, син номбре – и онда долазимо до оне недоследности.

А зашто је битно да осликава сва значења из оригинала?

Зато што су нам та значења доступна кроз познавање енглеског језика (и активно примењивање у српској синтакси!) и што у преводу који осветљава само један њихов аспект осећамо недостатак. Да није то баш то. Осећа се да је неко посрбљивао, а то данас није популарно, јер се све преузима дословно. Да не понављам популарна рекцијска замешатељства као инсулин резистентни дијабетес. Наравно да је вишеструко „српскије“ рећи еболска грозница, али је питање колико то одговара језичком осећању образованог говорника нашег језика, па самим тим и колико је заиста „српско“.

И још ово апропо присвојности – званична норма налаже употребу генитива код синтагми, а придева код једночланих израза (Лазина кућа – кућа Лазе Перића), па би и то донекле могло ићи против вируса Еболе. А згодно је и што -ски нема само присвојно значење, већ може значити и врсту.
« Последња измена: 1. 10. 2020. у 09.12 J o e »

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Да, схватам. И мени се осећај буни против положаја ужег појма у грозница денга и грозница ебола — као што кажеш, осећа се да је на силу посрбљено — али исто тако ми шкрипе и вишечлане синтагме с ужим појмом испред, попут ебола хеморагијска грозница.
Ако бисмо строго гледали норму и занемарили губитак значења из оригинала, тако би било једино стандардно јер се обе речи користе самостално? Или се може пронаћи оправдање и за денга грозницу?

И још ово апропо присвојности – званична норма налаже употребу генитива код синтагми, а придева код једночланих израза (Лазина кућа – кућа Лазе Перића), па би и то донекле могло ићи против вируса Еболе. А згодно је и што -ски нема само присвојно значење, већ може значити и врсту.
Хм, онда еболски вирус. И овај други је комотно могао бити западнонилски. Требало ми је неко разграничење, пошто су у истом чланку и група вируса и најпознатија врста.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.217
Ако бисмо строго гледали норму и занемарили губитак значења из оригинала, тако би било једино стандардно јер се обе речи користе самостално? Или се може пронаћи оправдање и за денга грозницу?

Наравно, т. 86 Правописа даје силу таквих примера.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Онда баш и не видим предност грознице денга; навео си аргументе за денга грозницу, при том се одлично уклапа у т. 86в. Проблематичне су једино конструкције са више од два члана. Мада би ту могло и хеморагијска денга грозница.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.217
Ни ја не видим.

Мада би ту могло и хеморагијска денга грозница.

Управо тако.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.217
Овде смо се дотицали Срете Штете, па да приложим читуљу коју је срочио о пок. Клајну. Одбор који сам негира своје небитно постојање.

Тагови: