Zašto mnogi korisnici pišu jut(j)ub umjesto Jut(j)ub? Ovo sasvim sigurno nije vrsta proizvoda […]
Лично мислим да ни необавезност у писменом изражавању не може да се изостави као значајан фактор, али иначе, вероватно доживљавају то као „систем“ пре него као оно што јесте, име једног конкретног места за размену видео исечака (као име биоскопа или позоришта). Ко то држи на свесном нивоу, нпр. када пише о различитим сервисима попут Јутјуба, свакако неће писати малим словом.
Сличан пример је „на викију“ уместо „на Википедији“ (у ствари, још је гори пример:
вики је систем за одржавање садржаја на вебу и врста софтвера, па се никако не може поистоветити са једним местом на којем се користи), а ни
интернет уместо
Интернет није далеко (само што је овде практично непостојање другог примерка довело до тога да и лингвисти прихвате име једне одређене мреже као назив „система“, „медијума“, шта ли).
[…] ja gotovo uvijek mislim na program koji se programira u nekoj firmi, ne na moj konkretan primjerak sa serijskim brojem.)
…или конкретан примерак без серијског броја. Слажем се. Схватање одређеног комада софтвера као „производа“ постаје посебно неодговарајуће кад се ради о игри, где је далеко природнија аналогија са филмом или романом. Слично, практичне комаде софтвере требало би сматрати аналогним практичним књигама (приручницима, уџбеницима, водичима), чија се имена свеједно пишу великим словом. Бар их таквим сматрамо ја и закони о ауторским правима.
Постоје, додуше, категорије изузеци. Једна је кад је назив неког комада софтвера постао име класе или жанра таквог софтвера. На пример,
Тетрис је конкретна совјетска игра из 1984, а
тетрис је свака каснија игра истог извођења (која наравно има и своје лично име). Друга категорија су прикључци (
plugins), који као зависни комади софтвера често имају сасвим ендоцентрична имена, без функције изван програма домаћина (
одокативни сат,
надзор батерије,
временска прогноза).
