„Да” за раздвајање повратног и неповратног глагола

[Kostov]

Према Сатарином мишљењу он је, као асимилован Новиграђанин, имао право да слободно води сопствени посао. Свако ко му је у томе сметао је био непријатељ концепта коегзистенције раса који заслужује да се уцмека и да нахрани стадо изгладњелих свиња.

Пошто се у овом случају глагол „уцмекати” употребљава као повратан а „нахрани” не, је ли препоручљиво ово друго да? (Као раздвајач повратности тих глагола.) Иначе би овако гласило: „да се уцмека и нахрани стадо изгладњелих свиња”.

[Duja]

Za početak, rečenica je negramatična i granično besmislena. Treba da glasi:

…koji zaslužuje da se ucmeka i da se njime nahrani stado izgladnelih svinja.

Ne može čovek koga su ucmekali (bezličan oblik) da zatim ode i nahrani (aktivan oblik) stado.

Da se vratimo na gramatične primere, kada se u istoj rečenici koriste dopune sa povratnim glagolom i bez njega, po mom osećaju treba da se ponovi da:
Idem da se okupam i da spavam.
Ako su oba glagola povratna, ponavljanje je opciono:
Idem da se okupam i [da se] spakujem. — meni ovde bolje zvuči sa da se jer dve radnje nisu čvrsto logički vezane, ali:
Idem da se okupam i [da se] obrijem. — ovde bih izostavio, dve radnje čine logičku celinu.

[Kostov]

Хвала, Дујо. Потврдио си мој језички осјећај и спасио ме од још једне замке превођења.

[J o e]

Ја сам разумео да је у питању неповратно нахранити: он ће (собом) нахранити крдо свиња и двоумио се шта да кажем о граматичности. Није ми било нарочито спорно.

Исто мислим и за изостављање да (се) у напоредном везивању допуна – мислим да су ствари компликованије од оног што можемо исцрпсти уз пар примера који први падну на памет.

(Да се уцмека, узгред, није безлично, него пасивно, што би се јасније видело да је субјекат у множини.)