Општа питања > Обавештења

Позитивне критике

<< < (3/5) > >>

Vukvuk:
Mada nije baš isto mi će da dođemo i mi bi trebali…

Бруни:
KAko nije? Mi ćeMO, mi biSMO… I u jednom i u drugom sliučaju koristi se treće lice umesto prvog množine…

Stoundar:
Ne znam, ali makar ja ni u snu ne bih govorio mi će, dok mi bi meni zvuči sasvim normalno u razgovoru. Prije bih rekao mi ćemo doć’ (s dugouzlaznim na doć’) ili doćemo. Međutim, možda je mi će običnije u Srbiji, neću da sudim unaprijed, ali vukvuk se izgleda ne slaže. Još neko?

Duja:
Mi će (da) dođemo je regionalizam, pretežno iz južne Srbije; Mi bi došli je široko raširen kolokvijalizam. Mada nemam ništa protiv dijalekata, teško da bi pismen čovek upotrebio Mi će dođemo u javnoj komunikaciji. Pretpostavljam da je Vukvuk na to ciljao.

Бруни:
Uopšte ne kapirate poentu poređenja. Stvar je u tome da se nešto manje očigledno uporedi sa nečim više očiglednim, radi primera. Ne poredi se "težina" greške, nego sama greška. Sad, što je jedna široko rasprostranjena a druga vrlo ograničene upotrebe, to uopšte nije bitno. Mogla se upotrebiti i komparativa sa nečim što se UOPŠTE ne koristi (npr. mi su bili, to se SVAKAKO nigde ne koristi, ali je paralela jasna: umesto ispravnog 1. l.m, koristiš treće lice), čisto da bi greška bila očiglednija.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање