Ernst Mayr…

[Соња]

… се транскрибује тачно како? (Born in 1904 in Germany) Да ја питам, за сваки случај .

[Gulo Gulo]

Ваљда Ернст Мајер 

[Соња]

Ваљда Ернст Мајер 

Tako sam ga i ja naučila, al’ kad ste već tu…

[Gulo Gulo]

Ја се тако сећам са предавања Мада, на овом форуму видим да доста тога што сам слушао од својих старијих професора више не гласи тако

Сачекајмо да видимо још

[Соња]

Ја се тако сећам са предавања Мада, на овом форуму видим да доста тога што сам слушао од својих старијих професора више не гласи тако

To ti ka’em: iskvariše me načisto, više ništa ne verujem ni sebi ni drugima .

[Шоми]

Па не знам одакле вам е? Ернст Мајр треба. Знам да је мало незгодно за изговор, али тако се зове човек.

[Gulo Gulo]

Ја сам само написао како је мој профа то изговарао
Ништа више, ништа мање Али мала NB, Немци при изговору не изговарају то Р на крају (сем ако су Баварци )

[Gulo Gulo]

@ Соња, лепо ти рекох

[Соња]

Па не знам одакле вам е? Ернст Мајр треба. Знам да је мало незгодно за изговор, али тако се зове човек.

@ Соња, лепо ти рекох

Eто, тачно сам знала (ово, беше, жене углавном кажу, требало-не требало?)!

Ваљда Ернст Мајер  

Tako sam ga i ja naučila, al’ kad ste već tu…

Ја сам само написао како је мој профа то изговарао
Ништа више, ништа мање

Шоми, као што видиш, ни ГГ ни ја нисмо (сами) измислили - тако су нас учили .

[J o e]

Мики, ако се изговара са /ɐ/ на крају, зашто не би било -ер, како је то код свих речи које се завршавају на овај глас?

[Шоми]

Нисам гледао ИПА запис, пренео сам по писму, пошто су правила транскрипције са немачког прилично јасна. Ако се заиста изговара с тим гласом, онда је, биће, с -ер. Има и презиме Stremayr, а ја бих и њега пренео као Штремајр.

[Бруни]

Hm, Joe, nemoj me zbunjivati. Zašto bismo gledali IPA ako postoje jasna pravila za nemački? A po tim pravilima bi trebalo da bude baš ovako kako reče Miki…

[Luče]

Eто, тачно сам знала (ово, беше, жене углавном кажу, требало-не требало?)!

Ja nisam razumela šta je ovde tvoje pitanje?
Ako se odnosilo na to što si postavila to pitanje o izgovoru iako si mislila da znaš odgovor, ja znam za izraz "zlu ne trebalo".

[Stoundar]

Bruni: gdje vidiš da je ovo razjašnjeno u pravilima?

[Бруни]

Bruni: gdje vidiš da je ovo razjašnjeno u pravilima?

Šta konkretno nije jasno?

Ernst = Ernst
Mayr = Majr >> M=M; AY=AJ; R=R.

[Соња]

Eто, тачно сам знала (ово, беше, жене углавном кажу, требало-не требало?)!

Ja nisam razumela šta je ovde tvoje pitanje?
Ako se odnosilo na to što si postavila to pitanje o izgovoru iako si mislila da znaš odgovor, ja znam za izraz "zlu ne trebalo".

Море, јок, бре, само костантујем да имамо обичај да све знамо унапред (дешава се, да шта год да испадне, прво што кажемо буде: "Е, знала сам!") .

[Luče]

Eто, тачно сам знала (ово, беше, жене углавном кажу, требало-не требало?)!

Ja nisam razumela šta je ovde tvoje pitanje?
Ako se odnosilo na to što si postavila to pitanje o izgovoru iako si mislila da znaš odgovor, ja znam za izraz "zlu ne trebalo".

Море, јок, бре, само костантујем да имамо обичај да све знамо унапред (дешава се, да шта год да испадне, прво што кажемо буде: "Е, знала сам!") .

A-haaaaaa, pa tako reci! Sad mi je jasno. Ali onda i ono što je GG pre toga rekao isto možemo pripisati češće ženskoj populaciji

@ Соња, лепо ти рекох

No, dobro. Da ja ne bih skretala s teme, a o transkripciji s nemačkog blage veze nemam, povlačium se!

[J o e]

Око исте ствари смо се, Бруни, расправљали за француски. Правила транскрипције у Правопису сачињена су према фонолошким правилима која важе за графију одређеног језика — то је ваљда очито јасно — само што су изговори прилагођени нашем тридесеточланом фонолошком систему. И ако имаш изговор /maiɐ/ (или како већ) према Mayer и према Mayr, логично је да нећеш транскрибовати различито.

Ти имаш погрешну представу да се транскрибују слова (она се могу транслитеровати из азбуке у азбуку). Не, гласови се транскрибују.

[Бруни]

Да, опет, Џо, и нисте ме убедили да је то тако, јер то нигде не пише у Правопису. Транскрипција је за све језике урађена према писму, не према изговору. Осим за енглески, наравно. У Правопису свуда дају слова,  и комбинације слова, а не гласове (сад се сетих, мислим да је и арапски, као и персијски дат према изговору, али остали језици су свакако дати према писању).

[J o e]

196. Прилагођено писање [тј. транскрипција — Џ.] често се назива и фонетским, што није довољно прецизно. Писање сагласно изворном изговору преозвученом на наше најближе гласове само је полазно мерило [болд мој — Џ.], од којег се доста одступа у интересу системске доследности и у наслону на изворно писмо. Упадљива су таква одступања нпр. у писању имена из руског и енглеског језика, али и разних других […]

[…]

197в. У утврђивању транскрипције начелно се полазило [при писању Правописа] од изговора имена у изворном језику и од могућности нашега језика да изворне гласове замени адекватним или блиским нашим гласовима. Примењивана су, међутим, и допунска мерила [болд мој — Џ.], која треба уважавати у даљим дорадама и уобличавању имена из још необрађених језика […]

Исто пише и у П 1993.

[Бруни]

Izvini, ali ja mislim da ti nisi to dobro razumeo .Tu nigde ne piše da treba vršiti transkripciju prema IPA zapisu (što ti predlažeš ovde). Naravno da se pošlo od izgovora, jer na primer, ako se slovo J u španskom izgovara kao /h/ svakako će se slediti taj sistem i neće se transkribovati kao /j/ kako ga mi izgovaramo, nego kao H, kako ga Španci izgovaraju, ali to se samo polazna osnova (kako tu lepo piše). Naša transkripcija se podosta podudara sa pravilima čitanja u drugim jezicima i samo ponegde odstupa od tih pravila bilo zato što je lakše za izgovor, bilo zato što mi nemamo određene glasove pa su zamenjeni najpribližnijim. Pravila su data prema pisanju, i nigde u pravilima se e pominju glasovi, nego slova (osim, ako ne grešim, za arapski i persijski, takođe su date glasovne vrednosti). Čak i kod japanskog i kineskog, ne služimo se IPA transkripcijom, nego latiničnim zapisima tih jezika (za kineski pinjin, a za japanski ne piše, ne znam da li i taj zapis ima neko ime).

Eto npr. nemački. Ne vidim nigde da stoji /tʃ/ se transkribuje kao Č, /ʃ/ se transkribuje kao Š, nego stoji TSCH se transkribuje kao Č, SCH se transkribuje kao Š.

Ono, ponekad pomislim da bi bilo bolje, mada verovatno i mnogo komplikovanije (jer uvek ima više glasova nego slova), da se transkribuje prema IPA zapisu, ali mislim da su se pravopisci držali pisma kod svih onih jezika kod kojih su pravila čitanja manje više postojana. Iz istog razloga engleski baš ne može da se transkribuje na osnovu pisanja, jer ne postoje čvrsta pravila čitanja.

[Stoundar]

Ja nisam siguran. Moguće je da se /maiɐ/ uvijek prenosi sa /majer/, ali budući da ionako ne može *Maja, po uzoru na izvorni izgovor, šta ako se odstupa od uobičajenog /er/ da bi se ovo ime razlikovalo od oblika Majer? Pravila nisu eksplicitna.

[J o e]

Izvini, ali ja mislim da ti nisi to dobro razumeo .Tu nigde ne piše da treba vršiti transkripciju prema IPA zapisu (što ti predlažeš ovde). Naravno da se pošlo od izgovora, jer na primer, ako se slovo J u španskom izgovara kao /h/ svakako će se slediti taj sistem i neće se transkribovati kao /j/ kako ga mi izgovaramo, nego kao H, kako ga Španci izgovaraju, ali to se samo polazna osnova (kako tu lepo piše). Naša transkripcija se podosta podudara sa pravilima čitanja u drugim jezicima i samo ponegde odstupa od tih pravila bilo zato što je lakše za izgovor, bilo zato što mi nemamo određene glasove pa su zamenjeni najpribližnijim. Pravila su data prema pisanju, i nigde u pravilima se e pominju glasovi, nego slova (osim, ako ne grešim, za arapski i persijski, takođe su date glasovne vrednosti). Čak i kod japanskog i kineskog, ne služimo se IPA transkripcijom, nego latiničnim zapisima tih jezika (za kineski pinjin, a za japanski ne piše, ne znam da li i taj zapis ima neko ime).

Eto npr. nemački. Ne vidim nigde da stoji /tʃ/ se transkribuje kao Č, /ʃ/ se transkribuje kao Š, nego stoji TSCH se transkribuje kao Č, SCH se transkribuje kao Š.

Ono, ponekad pomislim da bi bilo bolje, mada verovatno i mnogo komplikovanije (jer uvek ima više glasova nego slova), da se transkribuje prema IPA zapisu, ali mislim da su se pravopisci držali pisma kod svih onih jezika kod kojih su pravila čitanja manje više postojana. Iz istog razloga engleski baš ne može da se transkribuje na osnovu pisanja, jer ne postoje čvrsta pravila čitanja.

Правила изговора, фонетска правила бележе се најлакше ИПА записом, зар не? (Видиш да си и сама рекла како је шпанско <ј> — /h/ [мада је, у ствари, /x/].) Она јесу основа за транскрипцију, СВАКОГ језика (то пише у П), само што ће код неких језика бити већа разлика између писма и изговора (енглески, руски, не још много њих), па ће се морати више уважити и писмо при транскрипцији, с мањим обзиром на изговор.

Узмимо за пример ово немачко /ɐ/. Када бисмо само фонетски транскрибовали, имали бисмо српско /а/. Међутим, ту се поводимо за писмом, па кажемо: /ɐ/ на крају речи преносимо као -ер. (Наравно, Правопис не мора да бележи ИПА знаковима гласове [деведесетих ИПА и није била толико популарна]. Он је намењен обичним читаоцима, који не морају да имају знање из фонетике и међународне фонетске транскрипције.) Е сад је питање шта ћемо радити када то финално /ɐ/ не одговара графији -ER, али не можемо никако пренебрегнути чињеницу да се Mayer и Mayr исто изговарају, и да можда у преношењу треба поћи од тога, а не од тога како се пише.

Тебе, у ствари, заводи што у Правопису пише „-ER → -ер”, а не „-ER /ɐ/ → -ер”. Уверавам те, то је само из практичних (а вероватно и техничких) разлога (видиш да ни Прћићеве најпростије ИПА знакове нису умели да одштампају у П 2010).

[Бруни]

Ne znam, Joe, verovatno si u pravu, ali meni to i dalje nije jasno. Misim, jeste mi jasno to što ti kažeš, ali mi nije jasno zašto to onda nisu tako objasnili i u P, nego su lepo uzeli i gotovo prepisali pravila čitanja.

S druge strane, ja zaista ne vidim u ovom slučaju bilo kakvu nedoumicu, jer je prema datim pravilima (prema pismu) sasvim jasno kako treba transkribovati. Čemu komplikacija sad sa tim glasom koji postoji, ali ne odgovara pismu? Ja razumem da se pribegne IPA zapisu kad zaista nema odgovora među pravlima (kao npr. onomad za francuski), ali kad ti pravila daju jasno rešenje (mislim, meni je barem jasno), ne vidim zašto komplikujete stvari s izgovorom.

PS: Uostalom, jesi li siguran da se baš isto isto izgovaraju? Koliko ja videh u Šomijevom odgovoru, Mayr se BAŠ tako i izgovara — MaJR, dok je Mayer MaJER. Eto ti razlike i u izgovoru, koja savršeno odgovara pravilima u P.

[J o e]

Хајде онда да сачекамо Шомија да нам каже је ли Mayr једносложна или двосложна реч! (А да не почињем о томе колико је паметно измишљати сугласничку групу у одступу слога која не постоји у нашем језику!)

ali mi nije jasno zašto to onda nisu tako objasnili i u P, nego su lepo uzeli i gotovo prepisali pravila čitanja.

Па ја о правилима читања и говорим. (Сама себи упадаш у уста. Буниш се против изговора, а кажеш да су они то спровели.) Транскрибује се онако како се чита, евентуално се понегде уважи и правило како се пише.

И ово, наравно, спада у правила која нису поменута. Не можеш реч која има два вокала /majɐ/ пренети тако да има један. Сети се само оног примера Ајзенхаур из П 1993, колико је био бесмислен!

[J o e]

Сад се, паметан, сетих да сам ја лично поставио слично питање, у вези с енглеским, на ОДФ (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=6033.0). Чак сам ниже питао управо за човека о којем сада говоримо, и закључили смо Мајер.

[Stoundar]

Ali ti si pitao kako se transkribuje sa engleskog i nisi rekao da si mislio na Ernsta Mayra. On je rođen u Njemačkoj i tek se kasnije preselio u Ameriku.

[J o e]

Пардон, сад проверих. Питао сам за другог Мај(е)ра. Али и овај је био, мислим, рођен у Немачкој, а живот провео у Енглеској.

А енглески и немачки функционишу овде по истом принципу: финално -r се не изговара, а вокал у слогу је средњег реда /ɐ/ или /ə/.

[Stoundar]

Našao sam jedan rezultat za Mayr u duden.de, ali nemam pretplatu pa ne vidim šta je. Trebalo bi da postoji izgovor u Dudenovom izgovornom rječniku.

[Duja]

Imaju i Nemci to šarenilo u zapisu ličnih imena, tj. jedno "isto" ime ima više varijanti grafije. Pretpostavljam da je to delom nasleđe iz vremena pre stabilizacije pravopisa, a delom stvar "personalizacije". Tako da sam 95% siguran da se Mayr izgovara isto kao i Mayer ili Maier.

[J o e]

Можда чак има и Meyer, ако је судити по Делијином Лонгману.

[Stoundar]

Našao sam jedan rezultat za Mayr u duden.de, ali nemam pretplatu pa ne vidim šta je. Trebalo bi da postoji izgovor u Dudenovom izgovornom rječniku.

Zavirio sam u njega u knjižari: Mayr, Mayer i Meier imaju identične IPA zapise. Ostale pravopisne varijante nisam tražio.

[Stoundar]

E, a kad bih imao elektronsko izdanje rječničkog dijela Pravopisa, sad bih tražio -majr, but no such luck.

[J o e]

Сад потражих тај формант у Витасовом онлајн корпусу. Ево шта је изашло (од значаја):

Drugoj godišnjoj izložbi Centra (1997) Milica Tomić dobija nagradu internacionalnog žirija, zapaža je kustos Silvija Ajblmajr i od tada počinje intenzivni angažman na međunarodnoj sceni. Primer Milice Tomić demantuje stavove nekih ovdašnjih"

všićeva igraće protiv Šurbeka i Bakule iz Hrvatske u glavnom delu žreba , a Karakašević i Golićeva protiv Lengerova i Majrhoferove iz Austrije . Sutra se igraju kvalifikacije , dok je glavni turnir na programu u ponedeljak

Нађох после индоевропеисту који се зове Manfred Mayrhofer (Аустријанац). Можда би Ђорђе знао како се он код нас транскрибује.

[Шоми]

Сад сам уочио да си питао колико слогова има Mayr. Питаћу домороце како изговарају ово презиме, па ћу се јавити с одговором.

Сад се сетих једног ланца продавница техничке опреме која се зове Niedermeyer, а изговарају га овде [нидермајер]. Биће да се све то, Mayer, Meyer (има и тог презимена), Meier…, каже [мајер], али проверићу.

Паз’те сад ово: http://de.wikipedia.org/wiki/Meier_(Familienname)



Уредник: Расправа о немачком оштром и меком с премештена је овде.

[Соња]

Паз’те сад ово: http://de.wikipedia.org/wiki/Meier_(Familienname)

I ja tebi, znaš! Ne razumem ništa ’em da u tamo nekom telefonskom imeniku postoji 94837 varijanti datog prezimena. Da potražim pomoć Guglovog prevodioca ?

[Stoundar]

Сад сам уочио да си питао колико слогова има Mayr. Питаћу домороце како изговарају ово презиме, па ћу се јавити с одговором.

Možeš, ali već sam rekao šta kaže Dudenov izgovorni rječnik:

Mayr, Mayer i Meier imaju identične IPA zapise.

[Бруни]

Сад се, паметан, сетих да сам ја лично поставио слично питање, у вези с енглеским, на ОДФ (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=6033.0). Чак сам ниже питао управо за човека о којем сада говоримо, и закључили смо Мајер.

U ovom linku se govori o engleskim imenima. Nemački se pominje kao Mayer —  Majer (u Delijinom postu).

Па ја о правилима читања и говорим. (Сама себи упадаш у уста. Буниш се против изговора, а кажеш да су они то спровели.) Транскрибује се онако како се чита, евентуално се понегде уважи и правило како се пише.

Ne bih rekla da ja sebi upadam u usta. Pa ako gledaš pravila čitanja (prema kojima su i napravljena pravila transkripcije), šta će ti onda IPA?

[J o e]

U ovom linku se govori o engleskim imenima. Nemački se pominje kao Mayer —  Majer (u Delijinom postu).

То смо већ констатовали. Ја сам и рекао да је линк значајан због Делијине поруке (о Лонгмановом речнику).

Ne bih rekla da ja sebi upadam u usta. Pa ako gledaš pravila čitanja (prema kojima su i napravljena pravila transkripcije), šta će ti onda IPA?

Не, у правилима Правописа стоје односи између двају писама — страног и српског, али су сва та правила заснована на изговору. Свеједно је хоћеш ли написати -ER или /ɐ/: то значи „графемска група <-ER> која се изговара /ɐ/”.

[Шоми]

Паз’те сад ово: http://de.wikipedia.org/wiki/Meier_(Familienname)

I ja tebi, znaš! Ne razumem ništa ’em da u tamo nekom telefonskom imeniku postoji 94837 varijanti datog prezimena. Da potražim pomoć Guglovog prevodioca ?

Пише да Мајер припада најчешћим презименима на немачком говорном подручју. Поред 100.000 Meyer-а у именарима из 2005. постоји још много варијаната, па све то чини укупно 260.000 уноса, а испод су излистани који су то.

[Соња]

Evo jednog simpatičnog (za bukvalan prevod): Ruckstuhl.

[J o e]

Овај пут ми заиста треба индоевропеиста Manfred Mayrhofer.

Јесмо ли овде били постигли некакав консензус да буде Мајер(-) или не?

[Шоми]

Јесмо. Ено на линку ка немачкој Википедији да су сви ти облици заправо иначице једног презимена, те пошто се исто изговарају, требају се исто и транскрибовати: Мајер(-), тј. овде Манфред Мајерхофер.

[Stoundar]

Nismo, ali bih radije stavio /er/, radi lakšeg izgovora. Ima li ko Priloge Pravopisu? Možda kažu ko je pisao poglavlje o njemačkom.

[J o e]

Ја немам. Неко од ових:

Ивић, Павле
Јерковић, Јован
Кашић, Јован
Остојић, Бранислав
Пецо, Асим
Пешикан, Митар
Пижурица, Мато
Станојчић, Живојин
Баотић, Јосип
Караџа-Гарић, Мевлида
Шипка, Милан

[Stoundar]

Ne mora biti. Googleom sam našao da Priloge ima neki anonimni korisnik na Vikipediji, koji tvrdi da je transkripciju sa holandskog pisala Jelica Novaković-Lopušina.

Pretraga cijele Vikipedije pokazuje da tu knjigu ima i Bojan Bašić, samo što se nije prijavljivao na forum skoro godinu dana.

[J o e]

Је ли транскрипција у П10 била преузета из Прилога Правопису? Где то пише?

(Бојану можемо послати ПП, ако засигурно сазнамо да има у Прилозима.)

[Stoundar]

Jeste.

[J o e]

Хоћеш ли га ти замолити да погледа кад има времена или ћу ја?

[Stoundar]

Хоћеш ли га ти замолити да погледа кад има времена или ћу ја?

Poslaću imejl na adresu iz njegovog profila (morao bi se prijaviti da bi vidio PP, a dugo nije).

[J o e]

(morao bi se prijaviti da bi vidio PP, a dugo nije).

Можда је ставио да га мејл обавештава о новој ПП.

Овако је сигурније.

[Шоми]

Јао…  

[J o e]

Јао… 

Не капирам.

Бојан је још ноћас одговорио: каже да не пише ко је у Прилозима аутор текста о немачком, али да је тај текст сачињен према студији Милоја Ђорђевића из зборника Правописне теме 3 (колико видех на Кобису, има их једино у Народној библиотеци). Можемо потражити ту књигу, али не мора значити да ћемо у њој наћи одговоре. Можда је једноставније да му напишемо мејл (ако одговара, пошто сигурно има бар седамдесетак година).

[Шоми]

Матица српска, а испод стоји Језик: хрватски.

[Бруни]

Матица српска, а испод стоји Језик: хрватски.

Ja to ne vidim. Gde treba da gledam? 

[Шоми]

Зашто је сад битно ко је састављао транскрипцију с немачког у Правопису? Па и највећи германолог не може баш сваку ситницу предвидети, те не може или не жели унети и сваку најмању варијацију, ради једноставности текста. Цитирао сам чланак са немачке Википедије, и тамо кажу:

Varianten

Der Name Meier gehört zu den häufigsten Familiennamen im deutschen Sprachraum.

Allein zur Schreibweise Meyer gibt es in den Telefonbüchern 2005 in Deutschland über 100.000 Einträge (Platz 5), mit allen Varianten sind es ungefähr 260.000:

Meyer (100.638), Meier (44.996), Maier (40.246), Mayer (39.217), Mayr (8.105), Mayring, Mair (2.665), Meir (1.061), Majer (885), Meyr (653), Meijer (191), Mejer (49), Maiers (30), Maijer (13), Maiyer (2), Meiyer (2), Maihr (7), Mayers, Meiers,
Meyers, Meyrink, Meyerson, Myers.

„Име Мајер (Meier) спада у најчешћа породична имена на немачком говорном подручју. Само записа Meyer у телефонским именарима из 2005. у Немачкој има у преко 100.000 уноса (пето место), са свим иначицама то је преко 260.000 уноса.“

Испод су излистане те варијанте и учесталост. Ако се <Mayer> и <Meier> изговарају [’maiər], па их транскрибујемо <Мајер>, онда ћемо и ове остале верзије тако преносити, овде спорно <Meyr>, јер се читају — исто, иако постоје разлике у писању.

[Шоми]

Матица српска, а испод стоји Језик: хрватски.

Ja to ne vidim. Gde treba da gledam? 

Ма истекао је линк. Имају Прилоге Правопису Матице српске, а доле су ставили хрватски језик…

[Stoundar]

Detektiv Bašić nam je našao ime, prezime i imejl adresu autora izvornog rada iz sedamdesetih godina (42 stranice), koji je kasnije skraćen za Priloge Pravopisu. Poslao sam podatke Džou ako hoće da piše s imejla Ateljea.

[J o e]

Ма истекао је линк.

Зато се ја и чудим.

Имају Прилоге Правопису Матице српске, а доле су ставили хрватски језик…

То су прилози Правопису обеју матица.

Зашто је сад битно ко је састављао транскрипцију с немачког у Правопису? Па и највећи германолог не може баш сваку ситницу предвидети, те не може или не жели унети и сваку најмању варијацију, ради једноставности текста.

Свакако. Али слали смо досад недоумице за скандинавске, енглески…, што је то сад толико необично? Зар не мислиш да би нам одговор тог човека одагнао — макар само формално, као мени — сваку сумњу?

[Шоми]

Не, не, пишите му. Него, размишљам, обично су нам отклањали недоумице које нисмо могли сами да разрешимо. Овде је скоро све, ако не све, прозирно и јасно.

[Бруни]

Detektiv Bašić nam je našao ime, prezime i imejl adresu autora izvornog rada iz sedamdesetih godina (42 stranice), koji je kasnije skraćen za Priloge Pravopisu. Poslao sam podatke Džou ako hoće da piše s imejla Ateljea.

Bravo za detektiva!

[Stoundar]

Не, не, пишите му. Него, размишљам, обично су нам отклањали недоумице које нисмо могли сами да разрешимо. Овде је скоро све, ако не све, прозирно и јасно.

Ali ja ne mogu ovo sam da razriješim. Zašto uopšte pišemo Majer a ne Majā? Vjerovatno zato da bismo manje izobličili pisanje. Ako je tako, da li je realno malo odstupiti od izgovora i pisati Majr, ili ne vrijedi zato što takav oblik otežava izgovor?

[Шоми]

Рекао сам да су оно варијанте у писању, а да се све изговара [’maiər], па према томе транскрибује <Мајер>. Шта ту још треба разјашњавати? У прилог томе поменух и ланац продавница ел. опреме Niedermeyer који сам ја испрва изговарао као [-meiər], али су ме исправили. Дакле, заиста се све те графије изговарају исто. Следствено томе биће теже реконструисати изворно писање према транскрипцији, али ионако постоји пракса да се негде — у подбелешци, загради, на крају свеске — да̂ изворни запис имена̂.

[Бојан Башић]

’Bar dan svima. Lepo je znati kad te ekipa ne zaboravi i posle dobrano više od (evo sad proverih, sramota) godine dana neaktivnosti.

Uglavnom, ako nekog nešto zanima iz pomenute studije Miloja Đorđevića (oko koje je ovde izbila pomama ), ja imam ovaj zbornik Pravopisne teme III, i mogu pogledati šta god treba. (Izgleda se Stoundar i ja nismo razumeli da posedujem i taj zbornik, a nisam video kakva je gužva ovde izbila. Još jedna stvar oko koje se očito nismo razumeli jeste to što sam ja shvatio da je njegovo pitanje načelnog karaktera — koga vući za rukav ako je reč o transkripciji s nemačkog — pa sam zato istakao Milojevo ime.) Možda čak mogu i skenirati čitavu studiju (ukoliko nađem vremena za to, mada sad jesam u nešto boljoj situaciji s vremenom nego protekle godine), ali ako za početak ima nekih blic-pitanja oko dotične studije, to možemo raščistiti odmah.

Uz želje za češće druženje nadalje, želim si (ponovnu) dobrodošlicu.

[Stoundar]

Jasno mi je bilo da imaš taj zbornik, samo te nisam htio pitati da po njemu onda tragaš za slučajem Mayr, koji sam spomenuo u imejlu kao povod za pitanje, ali možda nije bilo jasno da je ostao neriješen. U svakom slučaju, hvala još jednom i rado bih vidio tu studiju ako stigneš da je skeniraš (zbornik sam tražio u Sarajevu ali ga nema po antikvarnicama).

[Шоми]

Кад се већ нудиш, завири у тај приручник па нам реци шта се каже за ова презимена, Бојане. Транскрибују ли се сва као Мајер?

И, наравно, добро нам дошао поново.

[Stoundar]

Od sljedećeg izdanja Pravopisa (P 28?) preradio bih svaku tabelu po Prćiću: izvorni izgovor, najčešće grafije, transkripcija. Čak i kad je izvorni pravopis sasvim jednostavan, uvijek se nađe neka neuobičajena grafija.