Па не може то бити врста зависних реченица. Традиционалне врсте реченица имају различите функције у реченици и различите вредности: именичку, придевску, прилошку (што се најчешће издваја), али, ево, и предикативну (ако је то уопште посебна вредност, а не подврста трију наведених).
Дакле, реченице с именичком (нпр. изрична), придевском (нпр. односна) и прилошком (нпр. месна) конституентском вредношћу све могу обављати функцију именског дела предиката, допунског предикатива или сл.:
Он може да буде шта год пожели.
Он постаје какав је хтео да буде.
Он је био где су га сместили.