Српски језички атеље > Правопис

Промјењива или промјенљива

<< < (2/5) > >>

Бруно:
Оставимо се мало екавице, ијекавице, акцентовања и јотовања :) моје питање се односи више на онај задњи дио гдје ми је увијек било магловито да ли је промјењива или промјенљива. Јер сјећам се у школи сам увијек писао промјенљива док се у предавањима појављивао израз промјењива.

Belopoljanski:
Промије́нити и промјѐнљив. Према томе, ако је екавицом промѐнљива, онда би ијекавицом требало да је промјѐнљива.

Бар се у математици користи тај израз, нисам чуо да неко користи промењива.

Бруни:
Moguće da je ’promjenjiva’ zapadna varijanta.

alcesta:
Ne nađoh ništa osim promenljiv u Tvorbi reči, ali me trenutno mrzi da gledam u RMS. Svakako je prom(j)enljiva ispravno, jedino treba proveriti je li dopuštena i ova druga varijanta.

Đorđe:
Ispravna su oba oblika, RMS ih bilježi: prom(j)enljiv (нљ) i prom(j)enjiv (њ). Sjetite se, ovo nije jedini slučaj kada imamo dublet zahvaljujući tomu dvojakom sufiksu -iv/-ljiv. Ima još takvih dubletnih pridjeva. (Šipka u Pravopisnom rečniku, međutim, ima samo prom(j)enljiv. Još jedan njegov propust.)

O ovome sufiksu i tim njegovim varijantama (-iv/-ljiv, odnosno -jiv) Klajn divno piše u Tvorbi reči (II tom), t. 3.14, str. 281—288. To obavezno pogledajte. Izgleda kako postoji i tahnušna semantička razlika između oblikâ na -iv i oblikâ na -ljiv: naime, ovaj prvi sufiks unosi „pasivno“, a ovaj drugi „aktivno“ značenje. Tako bi prom(j)enljivo značilo „ono što se (sámo) mijenja“, a prom(j)enjivo pak „ono što je podložno promjeni“. No, ipak se svakako radi o dubletu, a ta razlika može biti vrlo, vrlo tahnušna, iako je ima.

Prom(j)enjljiv (њљ), naravno, nije ispravno. Tako možda izgovaramo, jer se N jednači prema LJ (u pitanju je najobičnija fonetska asimilacija), ali ne bi trebalo tako i pisati.

A sad, ipak još malo o „ekavici, ijekavici, akcentovanju i jotovanju“. :)


--- Цитат: Бруни у  4. 11. 2010. у 00.05 ---Pa u promeniti E je dugo, zato i stoji -ije —  promijeeeeeniti.

--- Крај цитата ---


--- Цитат: Belopoljanski у  4. 11. 2010. у 00.18 ---Промије́нити и промјѐнљив.
--- Крај цитата ---

U književnom ijekavskom narečju, trebalo bi promijèniti, kako je Šomi iznad napisao. U ekavskom proméniti E jeste dugo, ali to onda u (književnom) ijekavskom povlači samo dvosložni refleks IJE, ali ne i dužinu. Nije promijeeeeniti i promijéniti, nego promijèniti, kratko ali dvosložno.

U raznim ijekavskim dijalektima, međutim, i u ijekavskom razgovornom jeziku biće to promjéniti, manje-više tako kako ste vi napisali. (I tako govori maltene cela Bosna.) Ali književna norma je, eto, i kod toga ostala slijepa kod očiju pa se i dalje isključivo drži Vuk—Daničićeve akcentuacije tipa promijèniti. Hrvatska norma je tu, pametno, dopustila dubletizam (promijèniti : promijéniti), jer maltene svi ijekavci tako govore.

By the way, gdje nestade Joe zadnjih dana? Trebalo bi da on odgovara na ovakva pitanja, to je njegova struka više nego moja, kompetentniji je. :) Ja sam ovdje samo tek koliko da neobavezno filozofiram o jeziku i lingvistici… [zviz]

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање