Заокругли и заокружи

[Соња]

само смо се сетили да постоји и заокругљивање, али у другом смислу.

Ili u trećem a koji sam ja iskoristio, jer sam nabacio višak kilograma.

А, не. Ти се ближиш савршенству: лопта је савршено геометријско тело . Тако су бар мене „учили“ другари из „Клуба 100“ (они са килажом приближном дотичном броју).

E, meni je jedino u ovom značenju reč zaokrugliti (se) ok.

Јесте, али видиш да неколико нас јесте чуло за заокругљивање бројева на некој давној математици. И пише у књигама.

[J o e]

Сад видех да се у већини европских језика изводи управо од исте основе као код нас.

[Vukvuk]

Логичније јесте заокруглити у овом значењу (’учинити нешто округлим’ — за- + округл-), јер је број округао (метафора).

Ne baš, jer ako pi zaokružujemo na pet decimala, broj koji dobijamo i nije baš okrugao, zar ne? 

[J o e]

Свакако је округлији од оног са шест децимала.

[Vukvuk]

Pa sad. 

Meni su okrugli samo celi brojevi koji se završavaju nulama.

[Соња]

Добро, де, вероватно сам се ја у старту лоше одразила за то заокругљивање. У сваком случају, има везе с бројевима (и децималама). А не са словцима испред тачних одговора.

[Belopoljanski]

-окружити упућује на прављење кружнице око нечега, а -округлити на чињење нечега округлим, лоптастим, облим.

Па зар овде није првенствено у питању то друго, кад узмеш у обзир метафору?

Јесте, само кажем да до сада ни код једног наставника/професора/асистента из свих предмета које сам до сада имао, а где је требало извршити апроксимацију на одређен број децимала, нисам чуо за заокругљивање.

(А и не знам колико је метафора уопште на месту с обзиром на то да се ради о апроксимацији, а њој је ближе заокруживање, тј. одабир одређеног броја цифара уз одбацивање осталих (ван кружнице), уз евентуалну корекцију последње.)

[Belopoljanski]

Свакако је округлији од оног са шест децимала.

Па, отприлике у истој мери у којој је жуч измешана са мало воде слађа од чисте жучи.

[Belopoljanski]

И извињавам се што пишем већ трећу поруку за редом, али зар не постоји јасна разлика између округлог и окруженог?

Хм, а ипак се за цео број, целе стотине, или број са „лепим“ децималама каже да је округао. Можда сам се затрчао са ранијим оценама, можда само судим по својим укорењеним навикама, не по логици.

[J o e]

Свакако је округлији од оног са шест децимала.

Па, отприлике у истој мери у којој је жуч измешана са мало воде слађа од чисте жучи.

Да у чисту жуч ставиш мало шећера, пристајао би глагол засладити, зар не?

[Duja]

A šta ste se sad uhvatili teranja maka na konac kod zaokru*ivanja decimala? Prvo smo zaokru*ivali cele brojeve (na cele stotine, desetine ili jedinice), a posle je samo taj koncept proširen i na ne-cele (uh, kako se ovo kaže, stao mi mozak?) brojeve. Pa nećemo sad izmišljati nov glagol i za tu pojavu.

[J o e]

A šta ste se sad uhvatili teranja maka na konac kod zaokru*ivanja decimala? Prvo smo zaokru*ivali cele brojeve (na cele stotine, desetine ili jedinice), a posle je samo taj koncept proširen i na ne-cele (uh, kako se ovo kaže, stao mi mozak?) brojeve. Pa nećemo sad izmišljati nov glagol i za tu pojavu.

Слажем се с овим, само није баш да је то проширено тек тако. И заокружени/заокругљени децимални запис је округлији од незаокругљеног.

[Шоми]

Дујо: децимални бројеви. (И опет стављаш енглеску цртицу.)

[Vukvuk]

Prva stvar, jezik nije formalnologičan. Why do we park in the driveway and drive on the parkway?

Druga stvar, možda je zaokruživanje inicijalno i bilo na 10, 20, 100, dok se pojam nije proširio i na svako drugo aproksimiranje.

Treća stvar, zaokružiti može i danas značiti upravo učiniti okruglim, a da ne bude izvedeno direktno od osnove okrugl-.

[J o e]

1/3: Нико није ни тврдио да заокружити не може то да значи, нити да једна реч може добити значење само на основу својих творбених компонената.