Српски језички атеље > Превођење
Лост ин транслејшон
Alex:
Joj, pusti decu… Mladi su, naučiće, život i lektori su pred njima.
Malo je nedostajalo da krenem da im ispravljam pozdravni govor, ali bilo bi to grubo i nezahvalno s moje strane, zar ne?
Alex:
LOOOOL, livada… savršeno. Kao i kad je neko pomešao knickers i sneakers, pa je ispalo da su se devojci na ultra-mega-gala prijemu (nakon detaljnog opisa njene toalete i frizure, bez ijednog pomena opreme za fizičko) usecale patike u guzu. To mora da su bile mnogo duboke patike…
Соња:
--- Цитат: Alex у 8. 01. 2011. у 21.09 ---LOOOOL, livada… savršeno. Kao i kad je neko pomešao knickers i sneakers, pa je ispalo da su se devojci na ultra-mega-gala prijemu (nakon detaljnog opisa njene toalete i frizure, bez ijednog pomena opreme za fizičko) usecale patike u guzu. To mora da su bile mnogo duboke patike…
--- Крај цитата ---
[pljas2] [lol] [thumbsup]
Пази, након довољне количине алкохола свашта је могуће (а и не знам да ли је јасно наведено чије су патике биле у питању)!
Бруни:
--- Цитат: Alex у 8. 01. 2011. у 20.48 ---A zamisli tek kako je kad si prevodilac, pa tokom čitanja neprestano gubiš nit priče jer u hodu radiš lekturu i korekturu i ispravljaš materijalne i stilske grAške.
--- Крај цитата ---
Ja čak pokušavam da dokučim kako je tačno glasio original. Mislim sa lošim prevodom, barem ja, nema šanse da uživam u knjizi, to mi je kao kad, na primer, jedeš svoje omiljeno jelo sa zapušenim nosem. Stalno je tu nešto što inače ne bi trebalo da bude, a ometa te neviđeno i na kraju, kao da nisi ni jeo (tj. čitao). Osećaš se izmoždeno i umorno i jedino što želiš je da uzmeš original.
Ja, nažalost, u poslednjih desetak godina koliko sam van Srbije, nisam uspela kupiti knjigu sa iole ljudskim prevodom (lažem, eto poslednja knjiga koju sam čitala bila je Avanture nevaljale devojčice M. V. Ljose je bila da kažemo, pristojno prevedena, mada pred kraj moglo se naći nekoliko divnih bisera, ali, s obzirom šta se nudi, bilo je sasvim ok. Ima knjiga koje sam bukvalno bacila na desetoj strani jer jednostavno nisam mogla da nastavim od nervoze koju mi je unosio nemušti jezik prevoda. Ali, najgore, ali bukvalno najgore što sam u svom životu pročitala (dobro, pokušala da pročitam) jeste knjižica Istorija Vizantije Pola Lemerla. To je bilo bukvalno za plakanje, prst u oko, kako svakom iole savesnom prevodiocu, tako i istoričaru. Posle mi je jedan drug dao drugi prevod koji je urađen početkom devedesetih, kako bih ipak pročitala knjigu, a onaj užas je ostao kod njega. Mislim da bukvalno svaka strana ima po barem desetak, što materijalnih što stilskih, što pravopisnih i ostalih grešaka. Ma užas nad užasom.
Alex:
Kad smo kod lektora i gubljenja u prevodu, evo još jedne niske bisera, ovog puta lektorskih, koji nažalost nisu objavljeni jer se gospođa Lektorka posle prijateljskog razgovora sa mnom naljutila i odbila da joj se ime nađe na jednoj toliko vulgarnoj knjizi. [angel]
Dotična knjiga je Biti zajedno. Radnja se dešava u današnje vreme u Londonu, a svi likovi su stari otprilike 25 godina i psuju kao kočijaši. Kako je sprski jezik veoma bogat slikovitim psovkama, prevođenje te knjige bilo je pravo vulgarno zadovoljstvo u vidu kandiranog jezičkog zabranjenog voća. Kad ne lezi vraže, stiže rukopis s lekture, i to… cenzurisan! Prvo sam morao da joj objasnim da je cunt vagina a da je cock penis samo u anatomskom smisli, ali da u srpskom govornom jeziku postoji mnogo reči koje bi predstavljale tačniji i svakako slikovitiji prevod pomenutih. Argument mi je bio: Zar biste ikad ikome rekli: Vagino, jedna!
A evo i nekih lektorsko-cenzorskih bisera:
Original: We were fucking all night long. Prevod: Jebali smo se cele noći. Posle lekture: Cele noći smo vodili ljubav.
Original: We’re fucked. Prevod: Najebali smo. Posle lekture: Obrali smo bostan.
Žao mi je što nisam sačuvao njenu ispeglanu verziju teksta, bila bi to odlična skripta za lektore SPC.
Навигација
[0] Списак порука
[#] Следећа страница
Пређи на пуно издање