Српски језички атеље > Превођење

Нека лична размишљања о превођењу…

(1/2) > >>

Бруни:
Неки кажу да је превођење уметнички дар који нема свако. И доиста, није довољно одлично говорити страни језик да би се био добар преводилац. Поред страног, неопходно је такође добро познавати и сопствени језик, јер шта нам вреди што савршено разумемо и најтананије мисли неког страног песника, ако нисмо способни да та његова осећања преточимо у српски.

Преводилац јесте уметник. Понекад се дешава, додуше врло ретко, да превод надмаши оригинал. Тако се барем прича о Станиславу Винаверу и његовом преводу Раблеовог дела Гаргантуа и Пантагруел. Верујем да сваки прави преводилац потајно сања да постане други Винавер. Некима то скоро да је пошло за руком. Но, ако и не достигну Винаверове висине, то не значи да многи од њих нису добри преводиоци. Важно је да сваком новом преводу прилазе с усхићењем и радозналошћу и да увек дају све од себе да превод учине што бољим и веродостојнијим.

Веродостојност… Хм, ту опет има једна цака. Од кад је преводилаца и превода, постоји једна дилема која још није решена: да ли преводилац треба да се слепо држи оригинала, или му је допуштено да у превод унесе покоју трунку самог себе, и свог стила?

Тешка дилема. Шта ви мислите о томе?

Đorđe:
Ima Umberto Eco divne eseje i studije upravo o tim problemima prevođenja s jednog jezika na drugi.

alcesta:
Da, zbirka se zove Dire quasi la stessa cosa. Vidim da je kod nas izdala Paideia, kao Kazati gotovo istu stvar.

Meni se na primer više sviđa Košutićev prepev Gavrana nego original.

Mislim da mnogo od samog teksta i originalnog autora zavisi koliko prevodilac slobode može sebi da dozvoli. Arazume se, glavno je koliko je sam prevodilac osposobljen i "opremljen" sredstvima koja mu tu slobodu omogućuju. Ne valja se ni slepo držati baš svake rečenice.

Зоран Ђорђевић:
Мене већ годинама импресионирају препеви Драгослава Андрића. Неки од њих граниче се са подвизима. Писао сам о томе на Вокабулару.

Бруни:

--- Цитат: Зоран Ђорђевић у  9. 10. 2010. у 19.53 ---Мене већ годинама импресионирају препеви Драгослава Андрића. Неки од њих граниче се са подвизима. Писао сам о томе на Вокабулару.

--- Крај цитата ---
Па напишите и овде :)

Истина, неко је тамо постављао неке његове препеве, заиста су фантастични. Треба имати талента за било какво превођење, али за препеве треба заиста бити мајстор заната, јер није сваки преводилац способан да тако угоди и уклопи и ритам, и риму о звучност, за то треба имати не само преводилачки, него и песнички дар…

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница