Али ја уопште не говорим о именима проналазача у терминологији, већ о маркама.
Помену Рентгена, а онда уз пример Тојоте „исто“ као образложење…
Čisto gramatički da, ali ipak mu nije sve isto. Postoji vremenska distanca […]
Овим сам мислио на тврдњу да
систем администратор функционалније (више само по себи, „ендоцетричније“) именује појам од
администратор система, чему не налазим упоришта. Поређење са
пилот хеликоптера дао сам управо да покажем да једина разлика може бити етимолошка.
[…] ali pitanje koje si ovde postavljamo je drugo: da li, možda, ne fali ni sistem administratoru? To jest, je li i „imenica + imenica“ u međuvremenu postao odomaćen i produktivan obrazac, pa makar bio i marginalan i vezan za određenu leksiku?
Мени би одговор на ово питање био практично неупотребљив. Ако је одговор „да“, онда могу фино да наставим да градим изразе попут
систем администратор. Ако је одговор „не“, да ли онда треба да их не градим иако ми „леже“? Не пада ми на памет, јер како ћемо иначе доћи дотле да
једног дана одговор буде „да“, да образац постане одомаћен и продуктиван (макар маргинално и везано за одређену лексику)? Тако да одговор не утиче на мене као простог корисника језика а не лектора или нормативисту.
Зато је моје питање увек ово: ако ми треба назив за нови појам, постоји ли
устаљени образац који одговара функцији? Ако постоји, онда ћу га и применити — умножавање постојећег ми
естетски смета. Провера и примена устаљеног обрасца на овај случај сасвим сигурно даје
администратор система, док би
систем администратор било по маргиналном обрасцу без функционалног повода. Кажем било, јер етимолошки гледано,
систем[-]администратор није настало ни по каквом творбеном обрасцу, маргиналном или не, већ полутранскрипцијом.
(Да будемо прецизнији, образац би овде био непроменљива именица + именица, пошто именица + именица боље описује изразе попут
ракета носач, ген.
ракете носача. Одох сад на кафу са хеликоптер пилотом.)