И у РМС је ружди́ја.
Турцизмима се често данас приписује акценат за слог померен ка почетку речи, супротно традиционалној пенултими: Мѐрима, Ха̀тиџа, Фа̀тима; ѝбришим, Ђе̏рзелез, ср̀мали. Нисам сасвим сигуран, али бих рекао да смо турцизме на -и (с евентуалним адаптивним -ја) преузимали с краткоузлазним на слогу испред: дѐлија, ка̀мџија, ашѝклија, ефѐнди(ја)…, док смо оне на -iye адаптирали с нагласком на пенултими: ружди́ја, хеди́ја ’поклон’, вакти́ја ’сатница’, Бехи́ја, Надѝја, Разѝја, Ремзи́ја, Сени́ја… Минимални пар би био Ха̀јрија (м) : Хајри́ја (ж) (Hayrî : Hayriye). (Све према Шкаљићу.)