Стандардни акценат тог типа ијекавских рефлекса је: сне̑г : сни̏јег, мле́ко : млијѐко (савремени нормативисти дозвољавају и млије́ко). У већини српских ијекавских крајева чува се та двосложност.
Ако се у овом примеру ради о рефлексу неког секундарног јата (уп. ко̀сӣр-коси́ра : ко̀сијер-косијѐра), онда би требало Косјѐрић (једносложно због кратког акцента), али Косијѐрац (ев. Косије́рац) јер је то квантитет мотивне речи.
Облик Косје́рац био би оправдан ако се не узме да је овде реч о рефлексима јата.
Што се тиче етимологије, већина топонима на -ић/ићи у ствари потиче од некадашњег посесива на -јь. Може, дакле, бити да је од антропонима Косјерић изведен ктетик косјериће село (као Бања Лука), што је дало Косјериће → Косјерићи → Косјерић.
