Bojane, zar moramo zaključivati o pisanju tih skraćenica na osnovu primjera? U rječniku P 93 našao sam sve tri skraćenice kao posebne odrednice (neću sad citirati šta tamo piše, s obzirom da P 10 ionako ima prednost). Valjda te odrednice nisu izbrisane iz rječnika P 10?
Primere sam pomenuo zato što ih je Vesna pomenula prva, kazala je da se među
primerima te skraćenice pišu bez tačke, pa sam samo rekao da to nije tačno (posle se ispostavilo da govorimo o različitim rečnicima). Među odrednicama, domaće skraćenice date su u obliku
m.,
ž. i
s. (dakle, s tačkom), a upravo sam našao i napomenu posle t184, gde piše:
Stručne knjige i specijalistički naučni i stručni radovi mogu imati i posebno programiran spisak skraćenica za koji se daje precizan ključ. Radi uštede prostora, neretko se odstupa od ovde izloženih pravila. Izostaje npr. skraćenička tačka iza slova za obeležje roda: m — muški rod, s — srednji rod, ž — ženski rod u rečnicima.
(Dakle, konstatuje se stanje u rečnicima, što smo i mi ovde konstatovali na nekim primerima, ali napominje se da to „odstupa od izloženih pravila“. To je i dalje sušta suprotnost onome što tvrdi Šipka: da je pravilno isključivo bez tačke!!)
E sad, što se tiče istoznačnih stranih skraćenica, daje se
m. i
f., što sam u prethodnoj poruci podupro obrazloženjem da je to logično em zbog jednoobraznosti s domaćim skraćenicama, em zbog originalnog zapisa. E sad, ono što je zanimljivo jeste to da Pravopis dopušta i pisanje bez tačke (kao alternativu)
samo za m, ne i za f. To već ima manje smisla, ali ispada da je najjednostavnije ne lomiti glavu oko razlogâ za takav dopust, nego prosto reći „piši uvek s tačkom, i nećeš pogrešiti“. U vreme pisanja prošle poruke još nisam bio pogledao skraćenicu za
neutrum, i sad vidim da je on tretiran isto kao
masculinum (dopušteno je i bez tačke, pored varijante s tačkom).
