Pa opet se vraćamo na isto: primorani smo. To mu dođe isto (ili barem slično) onom kad nismo sigurni kako glasi pravilo, ili kad kod transkripcije npr. nismo u mogućnosti da saznamo kako se neko ime tačno izgovara. Reklame, mislim, imaju takođe prostor za manevrisanje, tj. određeno opravdano nepoštovanje pravopisa zbog umetničke slobode (npr. pisanje sve malim slovima, o tome smo već ranije pričali). Naravno da se podrazumeva da se ni u titlovima ni u reklamama niti bilo gde drugde određene slobode transformišu u anarhiju. Pravila se zaobilaze i kod jednih i kod drugih u vrlo retkim slučajima i samo iz opravdanih razloga i u vrlo retkim slučajima.
Ko odlučuje? Pa odlučuje onaj ko pravi reklamu, tj. titl, pod uslovom da je svestan da to radi, i samo kad je takva odluka neophodna. U titlu je to zbog ograničenosti, dakle, nešto MORAMO žrtvovati, a dosadašnja praksa je jednostavno pokazala da se većina prevodilaca slaže da je najbezbolnije pretvoriti crtu u crticu. Naravno da je poželjno konsultovati i neke autoritete, ali nažalost, kao što sam već ranije objasnila, u mnogim slučajima to jednostavno nije moguće zbog rokova koje treba ispoštovati. Danas, fala bogu, zahvaljujući internetu, procenat te nemogućnosti konsultacije se smanjuje, a razvoj tehnike smanjuje neophodnost namernog kršenja pravopisa, ali u moje vreme kad sam ja radila Klajn sigurno još uvek nije imao mejl, retko ko je uopšte imao kompjuter, a o internetu da i ne govorimo, a posao je morao da se završi, pa se završavao kako se najbolje umelo i znalo. Kao što rekoh, možda te odluke nisu najsrećnije rešenje, ali nešto se moralo odlučiti na osnovu oskudnih mogućnosti koje je tadašnja tehnika pružala.
Mislim da tvoje pitanje: "Što mi uopšte onda radimo sajt?" i slično nema mnogo veze s ovim problemom. Sajt treba da posluži onima koji žele da se opismene, onima koji žele da prodube svoje znanje u vezi sa P i gramatikom, sajt svakako ne služi (a sve i da služi, nemoguće je da postigne) da NATERA bilo koga da se pridržava pravila. I svakako nije potreban onima koji su, kao ja, svesno rešili da zanemare jedno pravopisno pravilo iz opravdanog razloga, jer svi oni poznaju dobro pravila i svesni su da greše. Sajt se pravi zbog onih drugih: koji nisu svesni da greše, a žele da saznaju gde greše.
I na kraju, mislim da ako se crtica dosledno koristi u celom filmu, i osim toga, ne napravi se više nijedna pravopisna greška, titl će izgledati sasvim ok, štaviše, i ta greška postaće pravilo za taj film. Kad bi se crtica koristila samo tamo gde nema druge, onda bi to više bolo oči i onda bi zaista izgledalo kao greška, koju bi uočili čak i oni koji pojma nemaju da je po pravpisu ispravna crta a ne crtica. Doduše, tumačiće je kao tipografsku grešku, ali to nije bvitno. Bitno je da će onda i sam prevodilac ispasti brljiv, a on to zapravo nije.
Ja jesam sigurna da bi mnogima više smetao spojeni zarez nego crtica, jer se belina iza tačke i zareza može videti ama baš svuda. Šta god da uzmeš da čitaš, počev od novina do knjiga, preko letaka, formulara itd. svuda stoji prostor iza zareza i tačke. Takođe su tačka i zarez neuporedivo više zastupljeni u svim tekstovima koji nam dolaze pod ruku od crte, jer crta može svuda da se zameni buletima, zvezdicama, sličicama i čime sve ne, a tačka i zarez ne mogu. Stoga mislim da će i polupismenom čoveku zasmetati (neće se on buniti, ali će primetiti da nešto nije u redu) nedostatak beline iza zareza i tačke, dok crtica umesto crte će promaći i daleko pismenijim i obrazovanijim osobama.
