n-crta i m-crta

[Бруни]

Pravopis, koliko mi se čini, ne pravi razliku između n-crte i m-crte, mada kaže da bi crta trebalo da bude duplo ili više duža od crtice kako bi se jasno razlikovala. Da li ipak postoje neke preporuke povodom ovoga? Lično više volim dugu m-crtu iz razloga koji P navodi: jasno se vidi na prvi pogled da nije crtica, što sa n-crtom nije slučaj.

[.:Aleph:.]

Српски заправо не познаје ту дистинкцију. У енглеском те две црте постоје: краћа се користи као обична црта у српском, када између делова који се њоме одвајају постоји размак, овако – плус између година да се означи раздобље, распоне између бројева и сл., а дужа када не постоји—нпр. овако (тада је размак сувишан) и не користи се између бројева.

Цртица је нешто друго, служи за полусложенице и сл.

Проблем је што код неких фонтова разлика између црте и цртице није уочљива па мораш да користиш највећу црту, која има ширину слова М.

[Шоми]

Виђу овде кад се користи ен, кад ем црта.

Нпр. ен цртом се одвајају коаутори: Правопис Пижурица–Јерковић–Пешикан. Нажалост, у лусиди, овој коју користимо на форуму, не види се добро разлика између ен црте и цртице, па сам овде наместио вердану. Испоредити разлику у дужини: Пижурица-Јерковић-Пешикан : Пижурица–Јерковић–Пешикан : Пижурица—Јерковић—Пешикан <цртица : ен црта : ем црта>.

П. С. Није потребно писати с цртицом: n crta, m crta // ен црта, ем црта.

[Бруни]

Kako ne treba crtica? Joe je ovde ispod slika pisao s crticom.

Videla sam i ja kasnije tu odluku odbora. Onda bi to bilo to? Tamo kaže da ima značenje "do", dakle mogla bi da se koristi i kod brojeva i godina. Međutim, ne znam da li to važi samo kad crta nema beline, ili čak i kad ima beline ispred i iza?

[.:Aleph:.]

Проблем је што правописци нису типографи, само погледај аматерске грешке у Правопису, а када би знали, поштовали би ово, шести параграф:

http://en.wikipedia.org/wiki/Em_dash#Em_dash

Односно, написали што и ја горе и укинули сто педесет врста црта. Као да је сад људима само још то требало, да размишљају коју ће, а неки не знају нити једну да напишу куцајући на тастатури.

[J o e]

Мики, погледај П10 т. 90.

Алефе, јеси ли читао поглавље о битнијим типографским нормама у П93? Осим тога, зашто верујеш да су енглеска и наша типографија исте?

[.:Aleph:.]

Мики, погледај П10 т. 90.

Алефе, јеси ли читао поглавље о битнијим типографским нормама у П93? Осим тога, зашто верујеш да су енглеска и наша типографија исте?

Ја управо и кажем да нису. Него ови што пишу правопис у новоме издању смућкаше обе и направише страхоту, као што то увек и бива. Зато их треба занемарити и понети се здравим разумом. Не треба петсто врста црта, него две. И трећа као типографски избор, варијанта друге.

Дакле, 1800–1856 (не никако 1800—1856), уместо минуса (јер често фонт не садржи симбол као засебан знак), за одвајање и наглашавање делова текста (слично зарезу), четврти је случај спој попут Џул–Томпсонов ефекат, чешко–словачки односи (односи између Чеха и Словака).

[J o e]

Алефе,

1. Поглавље П93 о типографским нормама не говори ништа о неувлачењу првог реда после наслова. Аутор тог текста је М. Пешикан, једини лингвиста који се бави(о) и типографијом. У тексту П93, такође, није спроведен тај принцип.

2. Које су то две тип. норме смућкане у П93? Црта је свуда ем, цртица је цртица.

3. Чешко-словачки односи пише се са цртицом.

4. Да ли сам добро разумео или ти предлажеш да се интерпункцијска црта пише без белине, као у енглеском?

[Бруни]

Diskusija o uvučenom redu premeštena ovde.