Најновије поруке

Странице: 1 [2] 3 ... 10
11
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука J o e 20. 08. 2023. у 15.42 »
Да, дужина је различита у последњем слогу, али је у претпоследњем (у одређеном, сразмерно малом броју примера) различита интонација.

Више него што се „традиционална“ акцентуација губи – она се иновира, што је природни процес у сваком језику. Не бележе ни сви речници других језика своје изговоре, већ само неки; не разликује се ту српски много.
12
Превођење / Одг.: Beauty and the Beast – препев на српски језик
« Последња порука Father Jape 17. 08. 2023. у 13.58 »
Samo da dodam ovde kako me, normalno, nervira što na Disney+ nema ni srpskih ni hrvatskih sinhronizacija, dok na Netflixu nema srpskih ali ima hrvatskih.
U pitanju je gomila novijih, uglavnom ne preterano poznatih, ali mahom solidnih crtaća i igranih serija za decu:

https://hrflix.eu/sinkronizirano

13
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука Stierlitz 15. 08. 2023. у 14.47 »
Zanimljivo. Nisam bio svestan te razlike u izgovoru između ta dva padežna oblika. Sećam se kad nam je nastavnica srpskohrvatskog (u ono vreme) jezika objašnjavala razliku između jedna kuća i pet kuća. To mi se nekako trajno urezalo u pamćenje i primenjujem to pravilo bez teškoće, spontano. Razlika se jasno čuje u svakodnevnom govoru. Ako pravilno tumačim znakove akcentuacije, u vašim primerima dužina samoglasnika je promenljiva u poslednjem slogu a ne u pretposlednjem kao u primeru koji sam naveo ja. Zanimalo bi me dali se te razlike u izgovoru koje dajete kao primer primenjuju u današnjoj jezičnoj praksi. Mnogo sam čuo o tome kako se tradicionalna akcentuacija u srpskom jeziku postepeno gubi. Ova tendencija je tako izražena da neki noviji rečnici uopšte više ne stavljaju akcentske znakove na reči.
14
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука J o e 14. 08. 2023. у 07.44 »
Разликују се прозодијски. Генитив једнине увек има дужину на -е, а номинатив множине нема (од пе̏сме̄ – две̑ пе̏сме). Уз то, некад су и сами акценти другачији (узлазни – силазни): поред гла́ве̄ – две гла̑ве, поред но̀ге̄ – две̑ но̏ге.
15
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука Stierlitz 14. 08. 2023. у 01.18 »
Zahvaljujem vam na odgovorima. Ja sam u stvari počeo ovu temu sa ciljem da jednom zasvagda raščistim neka svoja kolebanja u vezi brojeva. U gramatikama sam pronašao informaciju o deklinaciji brojeva dva, tri i četiri pa sam odlučio da izučim tu pojavu izbliza. Iz vaših odgovora mi je postalo jasno da nije neophodno da sebi teretim mozak sa time i dovoljno je da prepoznam te oblike kad ih sretnem bez toga da bi ih aktivno upotrebio.
Koristim ovu priliku da vam postavim sledeće pitanje: Po ’zvaničnom’ objašnjenju imenice uz brojeve dva, tri i četiri primaju nominativ dvojine kao padežni oblik. Spominje se da je nominativ dvojine jednak genitivu jednine za imenice muškog i srednjeg roda, a za imenice ženskog roda nominativu množine. Ja sam to testirao sa više imenica ženskog roda i nisam našao ni jednu koja bi imala genitiv jednine različit od nominativa množine. Sigurno ih ima, jer inače ne bi bilo potrebe da nam sole mozak sa dvojinom, nego bi pravilo jednostavno glasilo da uz brojeve dva, tri i četiri imenice sva tri roda (svih triju rodova ;-) ) primaju genitiv jednine. Molim vas da mi navedete nekoliko, ili barem jedan primer imenice ženskog roda kod koje se spomenuta dva oblika razlikuju.
16
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука Dacko 11. 08. 2023. у 11.14 »
Najjednostavnije: ne dekliniraj ih (kao što ni izvorni govornici to ne rade), bez obzira na to da li ih upotrebljavaš samostalno ili u okviru višečlanih brojeva.
17
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука J o e 9. 08. 2023. у 21.27 »
Променљиво два, оба, три, четири и са́мо је сасвим ретко данас, готово на рубу егзистенције. А вишечлани твоји примери (двадесет два, два милиона) заиста се не употребљавају, чак су, рекао бих, и неграматични.

И у примерима где је употреба падежа нужнија (као, рецимо, у инструменталу) чешће се додаје предлог, који иначе има друго значење, него што се користи падежна форма: Био је задовољан својим двама рачунарима : са своја два рачунара.
18
Правопис / Одг.: Pre jedan sat ili pre jednog sata / pre jednog minuta ili jedan minut
« Последња порука J o e 9. 08. 2023. у 21.21 »
Можда ти је промакло, у РСЈ се сви предлози наводе с конгруентним падежом у загради.

На први поглед ми је деловало логично ово што Дуја каже, али ипак није ту посреди проста флексибилност позиције: у свим Дујиним примерима имамо чист прилог, за разлику од примера̂ с предлогом испред синтагме. Разликују се стога и значења. Дошли су пре годину дана не значи исто што и Дошли су годину дана пре/раније, будући да у другом примеру имамо нову референтну временску тачку у односу на коју се употребљава пре.

О овој теми смо, узгред, шире разговарали овде: https://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3692.0
19
Правопис / Одг.: Pre jedan sat ili pre jednog sata / pre jednog minuta ili jedan minut
« Последња порука Лука 9. 08. 2023. у 17.23 »
Захваљујем. Збунило ме то што у речнику поред предлога стоји генитив у загради, али нисам могао да разјасним себи у чему је квака и да ли се можда у једној варијанти пре користи као прилог или не.

Углавном, потврђено ми је сад оно што сам и мислио да је тачно.

Захваљујем још једном.

20
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука Stierlitz 9. 08. 2023. у 14.45 »
Drugo pitanje, isto u vezi sa brojevima: U gramatikama sam našao (u praksi se susreće ređe) da brojevi dva, tri i četiri (uz broj jedan, koji tu ne spominjem jer kod njega nema dileme) se mogu deklinirati. Daje se i puna deklinacija tih brojeva u svim padežima, sa primedbom da se u današnjem jeziku ti kosi oblici brojeva dva, tri i četiri malo koriste. Iz vašeg odgovora na moje prvo pitanje pretpostavljam da i kod brojeva dva, tri i četiri važi isto to pravilo da se ti brojevi ako su poslednji član višečlanih brojeva ponašaju kao što bi se ponašali da su samostalni brojevi. Da to ilustriram na primeru u genitivu:

Cena dvaju računara je visoka. ili Cena dva računara je visoka.
Cena dvadeset dvaju računara je visoka. ili Cena dvadeset dva računara je visoka.

Što mi nije jasno, dali to isto važi i kad su brojevi dva, tri i četiri ne poslednji, nego prvi član višečlanog broja:

Cena dve hiljade računara je visoka. ili Cena dveju hiljade računara je visoka.
Cena dva miliona računara je visoka. ili Cena dvaju miliona računara je visoka.

Čini mi se da sam već susreo takve izraze sa dvaju miliona, dveju milijardi, ali ne sećam se konteksta.
Странице: 1 [2] 3 ... 10