Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Mislio sam da smo o tome već raspravljali, ali sve što mogu da nađem je da se Stoundar toga dotakao:
Unosi li P 10 kakve izmjene u ekvivalente tačaka 57 i 103d iz P 93? Na kraju tadašnje rasprave bilo je nejasno kako razlikovati prozirne od neprozirnih složenica, npr. slaže li se P 93 sa Klajnovim prijedlogom Ziddojče cajtung.
…iz čega se da zaključiti da je propisano jedno ⟨d⟩. Ja bih takođe pisao sa dva.

RTS je dosledno nedosledan[kuku]
Цитат
Zidojče cajtung: Erdogan je novi Cezar
List Ziddojče cajtung navodi da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otkrio novu formu "cezarizma
2
Синтакса / Одг.: Predikativne rečenice
« Последња порука delboj 22. 05. 2022. у 12.19 »
Аутори уџбеника ово објашњавају тиме да зависна реченица може вршити функцију предикатива као именског дијела предиката, а да је посебна реченица у наведеном примјеру добијена увођењем личног глаголског облика (сам тражио). Е сад, да ли су они на своју руку измислили ове реченице као посебну врсту, то ја не могу да знам. Било како било, оне су остале и у овогодишњем донекле другачијем издању тог уџбеника.
3
Транскрипција / Транскрипција удвојеног сугласника
« Последња порука abzec001 19. 05. 2022. у 17.31 »
Немачки придев süddeutsche (јужнонемачки) у nашој шптампи се транскрибује без једног од два суседна слова d. Тако се и изговара, мада се то теже примећује. Да ли је то у реду или треба писати оба d?
4
Правопис / Одг.: Мнење или мњење?!
« Последња порука Father Jape 27. 04. 2022. у 13.44 »
Nedavno se navršilo 65 godina Politikinog Kulturnog dodatka, pa se u skladu s tim i Rada Stijović u rubrici Slovo o jeziku osvrnula na neke od jezičkih saveta iz 1957. godine.

Apropo mnjenja i mnenja veli ovo:


Норма је донекле попустила када је у питању глаголска именица од мнити. У Језичким поукама стоји да је у њему јотовање обавезно па је стога правилан само облик мњење. Међутим, данашњи Правопис каже да је то препоручен облик, али да се због потребе разједначавања нагомиланих меких сугласника (њ–њ) допушта и облик мнење.


(Jezičke pouke su bile rubrika u časopisu Naš jezik.)
5
Семантика и етимологија / Одг.: Нидерландија
« Последња порука Rancher 22. 04. 2022. у 19.04 »
Видим да се на сајту Министарства спољних послова користи нови назив Есватини, као и у медијима поводом недавне посете званичника из те земље. Исто је и на Википедији. На Гугл мапама на српском је још увек Свазиленд.
6
Интерпункција / Дијакритике у српском језику
« Последња порука Fensokratica 20. 04. 2022. у 23.28 »
Поштовање, драги људи — имам питање у вези дијакритика у нашем језику. Може ли неко да објасни које све дијакртичке знакове можемо приметити да се користе у српском језику? Из онога што знам, видео сам да постоји девет (9) дијакртика, а то су:
  • акценти — традиционална четворка:
    • [◌̏] краткосилазни
    • [◌̀] краткоузлазни
    • [◌̑] дугосилазни
    • [◌́] дугоузлазни

  • [◌̄] постакценатска дужина
  • [◌̂] генитивна дужина
  • [◌̆] знак краткоће — у стручној лингвистичкој литератури, у науци о књижевности и сл. краткоћа самогласника означава се наведеним знаком, који се пише изнад самогласничког слова: Ӑ ӑ, О̆ о̆, Ӗ ӗ, Й й, Ў ў
  • [◌̈] трема — над словом р означава да је сонант р, иако је у суседству са самогласником — самогласничког карактера: гр̈оце
  • [◌̥] знак „прстен испод” — у стручним лингвистичким текстовима алтернативни знак „треме” је прстен испод слоготворног слова за обележавање сугласника, нпр. испод р, л, м, н (у ћирилици због техничких разлога уз р прстен може сместити при дну десне стране словног стуба): р̥ђа, вл̥к, М̥боја, Ибн̥.
Ако неко зна за било који други дијакртик, молим Вас да у кратке црте објасните где се и кад се користи и такође приложити валидан пример. Што се тиче последњих три горе наведених дијакритика, да ли неко може да покаже (линкује) неки документ у коме се детаљније објашњавају, а да није Правопис српског језика Матице српске. Тражио сам свуда по интернету више информација о њима, међутим, нисам нашао  ништа.
7
Фонологија / Одг.: Изговор гласова Н и Л
« Последња порука Father Jape 16. 04. 2022. у 22.33 »
Da, na prvom linku je svakako kod prvog govornika svetlije nego kod Šojića (mala plava vs. lepa).
Ali svakako je u pitanju kontinuum… odnosno, lako je zamisliti i mnogo tamnije /l/ od Šojićevog, i svetlije od Dvornikovog.

Evo kako to otprilike izgleda:
https://d3i71xaburhd42.cloudfront.net/f85df8d81bc085dfbd4256d00df117b31bb0e329/10-Figure1-1.png

Danijel Džouns pominje kako je jezik u poziciji za i kod svetlog a u poziciji za u kod tamnog (ali naravno i sve između je moguće).

8
Транскрипција / Одг.: Hermione Granger
« Последња порука Rancher 16. 04. 2022. у 21.03 »
А колико да будемо толерантни према дистрибутерском преводу Чудесна судбина Амелије Пулен? Претпостављам да је посреди грешка; чисто сумњам да је дистрибутер хтео да преведе име. За разлику од Хермионе, не постоје књиге по овом лику, уз то је на кабловским каналима прекрштена у Амели. Све је чешћа пракса да се (лоши) дистрибутерски преводи мењају (Ја у љубав верујем → Нотинг Хил, Има нешто у вези Мери → Сви су луди за Мери, Згодна млада → Одбегла млада итд.).

Паде ми на памет превод серије Округ Оранж на Б92 пре неколико година. Преводилац је у свим деловима овај топоним транскрибовао правилно, Оринџ, сем у уводној шпици. У каснијим епизодама се чак окуражио и да наслов серије промени у Оринџ, иако је у промотивном споту и програмској шеми писало, јелте, Оранж.

Треба ли инсистирати на правилној транскрипцији, с обзиром да се ради о два различита имена? Како би, рецимо, гласио назив чланка на Википедији? Досад је била пракса да се наслови филмова и серија с правописним грешкама исправљају (поменути Округ Оранж у Округ Оринџ и сл.).

Клајново мишљење од пре десетак година:
Цитат
Сматрам да би преводиоци морали увек да се држе Правописа (односно, у случају имена као што је Џоунс, Прћићевог транскрипционог речника). Одступање у односу на „званични дистрибутерски превод“ не би требало да представља сметњу, и због преусмерења о коме Ви говорите, а и зато што би се разлике односиле највише на једно или два слова.“
9
Фонологија / Одг.: Изговор гласова Н и Л
« Последња порука Rancher 16. 04. 2022. у 11.10 »
Требало би да су и ови изразито светли: 1 и 2. Уочавам разлику, посебно јер Шојић одмах потом изговара лепо, али јако суптилно за моје уши. Како се уопште производи тај глас у односу на /ɫ/? И да ли је идентичан далматинском Л? Користи ли се још негде у региону данас?

“Dalmatinsko” L
Specifičan izgovor glasa “l” u Dalmaciji zvuči maznom mekoćom; zato ga izgovaraju samo žene (muškarcu bi takav izgovor doveo “pod upitnik” njegovu heteroseksualnu orijentaciju). “Obično” l oblikuje isključivo jezik, ukočen i napet, ubadajući vrškom u sjekutiće gornje vilice kao sablja. Zato je ono neprimjetno; u riječi, naglasak je uvijek negdje drugdje. Naprotiv, “dalmatinsko” l je uvijek u centru pažnje, jer ga oblikuju čitava usta. Jezik se mljaskavo prisloni o hrapavost nepca pa se otpušten meko zaustavi na sjekutićima donje vilice. U tom “ispaljivanju” on napuhne obraze, stvarajući zvuk sličan coktanju, puninom jednak odzvanjanju konjskog kasa kaldrmom.
10
Onako kako sama misliš da treba.  [fsmile] Šta god da ti ovde neko kaže, neće imati veću težinu nego to što si već pročitala, no ako išta znači, pišem tačku na kraju datuma bez obzira na to što je u pitanju zapis u posebnom redu.
U Pravopisu iz 1993. bilo je navedeno ovo pravilo:
д. Тачку иза редног броја не треба писати на крају наслова и
уопште оних записа који се штампају у засебном реду (нпр. година
издања у заглављу књиге).
U izmenjenom i dopunjenom važećem izdanju tog teksta nema, pa je moj zaključak, a na osnovu većinske prakse među ondašnjim i današnjim izdavačima, da ukoliko su pravopisci te 1993. hteli da propišu da se i datumi pišu bez finalne tačke i to pokazali primerom u sopstvenoj knjizi, to se prosto nije primilo. S druge strane, pravilo o godini izdanja bez tačke kanda se održalo, kao i pisanje bez tačke kad je neki naslov iskazan brojem makar on bio i redni, pa tako imamo Pekićevu 1999 ili ovaj primer iz Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku, gde na naslovnoj strani stoji:
Novi Sad, 2006
ali u impresumu, gde je dat celovit datum, piše:
Redakcija XLIX/2 knj. Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku
zaključena 21. decembra 2006.
Странице: [1] 2 ... 10