Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Интерпункција => Тему започео: Kostov у 24. 04. 2020. у 09.57
-
Да ли се пише зарез између сљедећих реченица? Тражио сам у правопису, а најближи примјер што сам нашао је трећи примјер на т. 150д (2). Такође, како се оваква претходна реченица зове у лингвистичкој терминологији?
Након што уђосмо у шуму, дрвеће као да се надви над нас.
-
У тој тачки се прописују зарези око модалних и везничких речи, а ово је прилошка одредба исказана зависном реченицом. Одваја се зарезом, у складу с т. 155. Ако ти треба баш прецизно, то је временска реченица употребљена препозитивно (испред надређеног предиката).
-
Хвала, Џо. Видим сада гдје је требало да погледам.
-
А у овом одломку из мог превода, да ли за зарез у црвеној важи исто правило (због „А сад […]”)?
Сада су многи постали „смећари”. Раније уопште нису ни гледали у гомиле због зрачења које је тако јако да ће ти скувати јаја за пола сата. А сад кад је постало тесно са добрима, покрију се заштитним оделом, узму хемикалије и крену у потрагу. Тамо има свега и свачега, мада су то углавном старудије.
-
Не сасвим. Јесте то временска реченица, али она стоји уз оно сад и у зависности од тога да ли њоме сужавамо (допуњујемо) или апозитивно (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3172.0), додатно одређујемо тај прилог нећемо односно хоћемо писати зарез. Упореди разлику међу реченицама:
У понедељак, 27. априла, идемо на одмор.
У понедељак 27. априла идемо на одмор.
Мада је разлика незнатна, у првој реченици је одредба у понедељак тачно одређена и значи ’у овај понедељак’ (то можемо да употребимо неколико дана пре тог понедељка), а у другој се не зна о ком се понедељку ради док се он рефернцијално не одреди датумом.
Твој пример са сад је, ипак, мало необичан – идући стриктном логиком (какву ћеш срести у расправи на коју сам упутио), оно би се морало сматрати већ одређеним појмом и временска реченица би се морала писати са зарезима (А сад, кад је …, покрију се…). Али ја мислим да би се такође природно изговорило и без икаквих пауза, уобичајених за апозиције, те да ни зарез не мора бити обавезан, као у моја мајка Мара.
И још једна недоумица из те реченице – за сладокусце – да ли бисте надовезивачко а, али, јер коме следи уметнути реченични члан одвајали зарезима (нпр. а с друге стране; а кад боље погледаш; а нажалост, али свеједно…)? Ако се добро сећам, Правопис то не прописује.
-
И још једна недоумица из те реченице – за сладокусце – да ли бисте надовезивачко а, али, јер коме следи уметнути реченични члан одвајали зарезима (нпр. а с друге стране; а кад боље погледаш; а нажалост, али свеједно…)? Ако се добро сећам, Правопис то не прописује.
Не бих, баш због одсуства паузе ког помињеш у претходном пасусу. Можда би’ у првом примеру.
-
Ja definitivno ne bih. Jedan moj prijatelj to, mislim, uvek radi i uvek mi zasmeta.
-
Не бих, баш због одсуства паузе ког помињеш у претходном пасусу. Можда би’ у првом примеру.
Ја не бих ни у првом. Али око осталог се слажем.