Обсолентност речи

[spellingismydestiny]

Употребих (ево обсолентног аориста) глагол обиснути се око врата, кад ми лектор рече "Никад чула ја за то!"
Ја онда  дохватим Московљевићев речник и ено обиснуи се има, као "обесити се једно другоме о врат" = загрлити се.
Кад ја тако доказах егзистенцију обишњавања, лектор се не повуче већ узе као аргумент учестаност тога глагола и датираност његовог окурисања, то јест појављиванја (акцидентности јелте) и установи она да је глагол модеран био с поечтка XIX столећа, у време "Лаже и паралаже", највише у Војводини и да  би "данашњем читаоцу било лакше да разуме ’загрлити се’од обиснути се!’’"

Ја замукох, остадох без речи, повукох се као пребијени пас и тек сад се сетих колико је нелгично, па ево сада ударам главом о зид.
 

[Зоран Ђорђевић]

Употребих (ево обсолентног аориста) глагол обиснути се око врата, кад ми лектор рече "Никад чула ја за то!"

Твоја лекторкиња, морам да се изражавам коректно иако ми некад дође да употребим израз лекторуша, сигурно је од млађих, па јој такве речи парају уши. А реч је сасвим нормална, бар мени матором. Не спада у оне германизме  и хунгаризме из доба Стерије, којима је обиловао тадашњи језик.
Друго, не знам контекст, па нисам у стању да проценим да ли та реч по чем штрчи и не уклапа се у текст.

[J o e]

Обиснути се данас у савременом говору не користи, што не значи да не може. Ако се употреби, свакако је маркиранији од неутралног загрлити — треба само проценити има ли функцију у тексту. Како било, тај глагол није био популаран само почетком XIX века: у РСАНУ има примера његове употребе од Вука до средине XX века.

Требало ми је времена да укапирам шта је „обсолентност“, док повезах с енглеским obsolete. Тај термин, који би правилно гласио опсолетан, код нас заиста није у употреби, макар не у лингвистици.

Зоране, није да већ немамо лекторке и лекторице.

[Зоран Ђорђевић]

Зоране, није да већ немамо лекторке и лекторице.

Знам, шалио сам се. 

[Зоран Ђорђевић]

Обиснути се данас у савременом говору не користи, што не значи да не може. Ако се употреби, свакако је маркиранији од неутралног загрлити —треба само проценити има ли функцију у тексту.
То сам и ја рекао, реч је лепа, можда се негде сасвим уклапа.

[Зоран Ђорђевић]

Погешно сам оставио коментар, То сам и ја рекао, реч је лепа, можда се негде сасвим уклапа. у цитату. 

[spellingismydestiny]

Контекст је сусрет оца и кћери, о загрљају њиховом после дужег растанка.

[Зоран Ђорђевић]

Контекст је сусрет оца и кћери, о загрљају њиховом после дужег растанка.

Мени маторцу у том контексту не звучи ни старомодно ни рогобатно. Лепо се уклапа у контекст.
Овим млађима, који су рођени у време кад је та реч престала да се користи, вероватно јесте чудна.
Па шта ако је и старомодна? (Шта значи генерацијски јаз.  )

[abzec001]

Са глаголом обиснути се чешће сам се сретао све до половине седамдесетих. Сад се више не крећем по крајевима где се више чувају стари, традиционални изрази, а спорије усвајају језичке новотарије, па не многу са сигурношћу да кажем, али верујем да обиснуити се није ишчезао.

[Зоран Ђорђевић]

Са глаголом обиснути се чешће сам се сретао све до половине седамдесетих. Сад се више не крећем по крајевима где се више чувају стари, традиционални изрази, а спорије усвајају језичке новотарије, па не многу са сигурношћу да кажем, али верујем да обиснуити се није ишчезао.

Не треба ни да ишчезне. Леп је, сликовит. Није то један од оних германизама и хунгаризама који су се у време Стерије користили у преко: шлајпик, шнуфтикла…
Пре шездесет година живео сам неко време у Вршцу. Памтим да су за марамицу говорили џепница.