Жаргон

[Шоми]

Желео бих мало да упоређујемо жаргоне из различитих делова земље. Ево, за почетак, у јужној Србији се уместо (у)триповати, трип говори убацивати се одн. убац: „Не убацуј се!“ значи отприлике „Не трипуј!“, „лоше си се убацио / лош ти је убац“ је „утриповао си (лоше) / лош ти је трип“, „лош убац“ = „лош трип“ и томе слично. „Убац“ се може односити и на особу која је „под убацом“: „Који си ти убац!“

Такође ово убацивање има и друга значења: „убацивати некога“ значи ’лагати му, навозити га’; „убацивати се (о нечему)“ — ’размишљати да се нешто уради, предузме’: „Убацује се да иде на зимовање“ = ’размишља да иде на зимовање’ итд.

[Бруни]

„Убацује се да иде на зимовање“

Хм, ово би могло онда значити и да размишља, и да се само трипује, тј. за замишља, нада се (улудо), и сл… Како разликујете шта од ова два мислите?

[Шоми]

Па из контекста… Једино да чујеш неког како нешто изговара, па по тону да оцениш. И кад кажеш да неко „трипује о зимовању“ може значити или да се ’већ наканио да иде’ или да се ’улудо нада’.

[Бруни]

Богами, није. Колико је мени познато, кад се неко трипује, значи да замишља или се улудо нада, а не да се ради о било чему реалном или конкретном.

[Шоми]

Онда је ту разлика. „Убацивати се“ може имати и позитивно значење, па често неко за себе каже како се „убацује да иде на зимовање“, а онда то спроведе у дело. А ако то изговори жалним гласом, онда је вероватније да ће планину видети само на слици.

[Бруни]

’Триповати се’, може се ’превести’, генерално речено, као ’фантазирати, умишљати, залуђивати се’. У неком контексту, може се рећи да се неко триповао на нешто, али је онда запео и на крају заиста остварио свој трип, што да не. Нпр. ’Пера се триповао целог живота да ће постати самурај и живети у Јапану, али на крају, сплетом чудних околности, Пера сад заиста живи у Јапану и заиста јесте самурај’.

[Belopoljanski]

Добра фора ово за убацивање.   

[Шоми]

Има и „самопрекорно“: „убацио сам се нешто“ = „истриповао сам (се) нешто“, ’лоше сам мислио’. Има ли нешто карактеристично за Војводину што се другде не чује?

[Belopoljanski]

Војводина је разнолика, не бих могао да издвојим нешто карактеристично за њу у целини. Једино архаизми и изрази са села. Постоји новосадски и београдски жаргон, а мени се лично чини да је Зрењанин под већим утицајем београдског. Из новосадског се раширило једино оно проклето „екстра“ ().

Било је нешто раније, али сад не чујем клинце да говоре тако. Имали смо израз „журити“ који је значио управо супротно, не нешто што жури, него нешто што се не догађа никако. На пример:

„Жури да дође аутобус!“ (На аутобуској станици на -8°C након чекања аутобуса 20 минута, а још није на видику.)

„Журио си синоћ да се појавиш!“ (Ниси уопште дошао, а рекао си да ћеш доћи.)

– Хоћеш ићи сутра на концерт <име групе коју саговорник не подноси>?
– Журићу!

Из искуства, прилично незгодно када се са оваквом навиком у говору упадне у неку другу средину.

[Бруни]

To ’žuriću’ me podseća na ono, ’ma kako da ne, sve se polomih da idem’… 

[Шоми]

Код нас се каже за то „екстра“ да нешто „је*е кеву“, па је онда незгодно у друштву старијих изразити се довољно експресивно!

Из искуства, прилично незгодно када се са оваквом навиком у говору упадне у неку другу средину.

Ја рекао неким Новосађанима пре неки дан да се „не убацују“, они ме погледаше благо телеће.

[Belopoljanski]

Не могу да ти опишем колико ми је генијална та фора. Волео бих да се сетим, али ми не пада сада на памет ниједан пример, али чуо сам неколико аутентичних фора са југа и све до једне су ми биле врхунске.

[Шоми]

Не могу да ти опишем колико ми је генијална та фора.

За убацивање? И мени, обожавам да кажем тако. Много је и смешна кад је изговориш с нишким акцентом, одмах уноси разлику у значењу, а и добар је „спуст“.

Иначе, ми за то „журим“ кажемо „само што није/нисам“ (обично у првом и трећем лицу се користи) „трчим, па се саплићем“.

Чуо сам кад сам био у НС да иду људи на ђаву, да пију кић и тако још многим речима одбијају први слог.

[Belopoljanski]

Оно, „шта се убацу̀јеш“?

Ма, има нишки генијалне форе. Знам нишку варијанту оног вица када зека дува на обали реке и прилази му дабар из воде и тражи и он, а зека се нећка, али му ипак да. Дабар затим отплива даље и наиђе на нилског коња и похвали му се како се добро „убацио“ (), па и нилски коњ отплива до зеке да тражи и он, а зека му одговара „Бежи бре, дабре, види на шта личиш!“

Нишка варијанта на крају каже: „Бежи, бе, дабре, погле на шта си се направео!“

[Шоми]

Некад вицеви буду још смешнији кад их испричаш тим фамилијарним говором.

Оно, „шта се убацу̀јеш“?

Аха. Има и оно: „убацује се ко циганче у контејнер“, „убацује се ко разреднин син на екскурзију“, „убацује се ко фида у супу“ итд. Отуд је потекао и следећи виц:
— Шта ради циганче поред контејнера?
— Убацује се.