Milosti

[d@do]

U sarajevsko-romanijskoj regiji je običaj ponijeti milosti kad se krene u goste. Obično je to kafa, kilogram šećera u kocki, sok i sl. Da li se još negdje koristi ova riječ milosti i zna li neko porijeklo ove riječi?
Hvala unaprijed.

[Бруно]

Хммм, ја сам чуо и за милоште/и. Исто значење има, а у питању је добојска регија. Е сад, могуће је да се овдје користи и та варијанта коју ти спомињеш али да је народ мало преобликовао.

[Duja]

Хммм, ја сам чуо и за милоште/и. Исто значење има, а у питању је добојска регија. Е сад, могуће је да се овдје користи и та варијанта коју ти спомињеш али да је народ мало преобликовао.

I ja sam odatle, samo je kod mene bilo (i još je, u porodici ) milošća, po šćakavski.

[d@do]

Kad sam guglao milosti nisam ništa posebno pronašao pa sam postavio pitanje ali maloprije mi pade na pamet da je povežem sa darovi i naletih na sljedeći link: http://212.39.96.6/biblijamilost.htm.
Možda ima veze sa ovim (posebno sa: "Milost je dar Božiji koji sadrži sve druge darove…")?

[Шоми]

У Сербији се обично каже: Понеси нешто, немој да идеш празних руку у госте, ко̂ неки слепац.

Порекло речи упућује на придев мио:

http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=e1puXxQ%3D&keyword=milo%C5%A1ta
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=e1lmXRI%3D&keyword=mio

Модератор: Ажурирана адреса.

[d@do]

У Сербији се обично каже: Понеси нешто, немој да идеш празних руку у госте, ко̂ неки слепац.

Kod nas to,  u žargonu, kažu: "Nis’ to valjda mašući ruku kreno".

[J o e]

По РСАНУ, и милост и милошта могу значити ’дар, поклон’ (дати некоме милост и сл.). Бележи и покр. милошћа = милошта.

[d@do]

Hvala J o e

[Đorđe]

I kod mene se isto „njeguje“ taj običaj, ali koliko znam, nemaju ti darovi neko svoje naročito ime. Kaže se samo to isto, „da ne idem prazne ruke“ ili „nisam pošô s rukama u džepovima“. [osmeh]

A ima i „povratni“ običaj: i kada odlaziš iz gostiju, domaćica ti isto tako obavezno spakuje nešto „da poneseš“, „za puta“, „za đečicu“ i sl. [osmeh]

[Luče]

Taj deo s domaćicom najvolijem !

Ja obično kod mojih odlazim praznih ruku, a vraćam se punih. Tata nikada ne može da propusti da me "bocne", pa se obrati mami: "Spakuj joj u onu torbu (od milošte) što je donela" [osmeh].

[Đorđe]

Ha, ha, ha. [osmeh2] Najsimpatičnije su mi moje Užičanke: „Ma, nisi to trebô donositi, šta si to nosio, ajde bogati, džabe se trošiš…“, a onda obavezno odmere šta si im to i koliko doneo. (Pa te posle ogovaraju po čaršiji ako im se peškeš nije svideo. )

(Sretna ti dvjestota poruka! [namig])

[Đorđe]

Setio sam se kako se to kod mene zove! [osmeh] Kad ne poneseš taj peškeš, to se kaže „ići prazne ruke“, a kada ga nosiš, to se zove — „od ruke“.

Pa kad te tako spopadnu: „Joj, šta si to nosio, nisi trebô“ itd., a ti kažeš: „Ma, to čisto od ruke, taki je običaj!“

[delboj]

Да ли се за ово још игдје каже једноставно "носити кесу"?