Српски језички атеље > Синтакса

Brojevi sa jedan kao poslednji član

(1/3) > >>

Stierlitz:
Pozdrav svima,

Imam nekoliko pitanja u vezi brojeva. Neki aspekti te oblasti srpske gramatike me zbunjuju. Prvo pitanje: Složeni brojevi koji se završavaju na jedan, kakvu imenicu i kakav glagol traže? Da to ilustriram na primerima:

Dvadeset jedan dinara imaju malu vrednost.
Dvadeset jedan dinara ima malu vrednost.
Dvadeset jedan dinar ima malu vrednost.

Isto važi i za sto jedan, hiljadu jedan… Nešto mi govori da je prva varijanta najbolja, ali nisam siguran u sebe.
Zahvaljujem vam unapred.

Dacko:
Jedino je prihvatljiva treća varijanta. Kod višečlanih brojeva gleda se samo poslednji u nizu, tako da se svaki broj koji se završava na jedan ponaša u rečenici isto kao što bi se ponašao i samostalno upotrebljen broj jedan, pa kao što kažemo: jedan dinar ima malu vrednost, tako i sto jedan dinar ima malu vrednost, hiljadu petsto dvadeset jedan dinar ima malu vrednost itd.

Stierlitz:
Hvala na odgovoru. Kasnije sam to i ja uvideo pošto isto to bi u ženskom rodu (sa zamenom kruna za dinar) glasilo: Dvadeset jedna kruna ima malu vrednost. Zbog nekog razloga ženski rod mi dolazi više prirodno.

Stierlitz:
Drugo pitanje, isto u vezi sa brojevima: U gramatikama sam našao (u praksi se susreće ređe) da brojevi dva, tri i četiri (uz broj jedan, koji tu ne spominjem jer kod njega nema dileme) se mogu deklinirati. Daje se i puna deklinacija tih brojeva u svim padežima, sa primedbom da se u današnjem jeziku ti kosi oblici brojeva dva, tri i četiri malo koriste. Iz vašeg odgovora na moje prvo pitanje pretpostavljam da i kod brojeva dva, tri i četiri važi isto to pravilo da se ti brojevi ako su poslednji član višečlanih brojeva ponašaju kao što bi se ponašali da su samostalni brojevi. Da to ilustriram na primeru u genitivu:

Cena dvaju računara je visoka. ili Cena dva računara je visoka.
Cena dvadeset dvaju računara je visoka. ili Cena dvadeset dva računara je visoka.

Što mi nije jasno, dali to isto važi i kad su brojevi dva, tri i četiri ne poslednji, nego prvi član višečlanog broja:

Cena dve hiljade računara je visoka. ili Cena dveju hiljade računara je visoka.
Cena dva miliona računara je visoka. ili Cena dvaju miliona računara je visoka.

Čini mi se da sam već susreo takve izraze sa dvaju miliona, dveju milijardi, ali ne sećam se konteksta.

J o e:
Променљиво два, оба, три, четири и са́мо је сасвим ретко данас, готово на рубу егзистенције. А вишечлани твоји примери (двадесет два, два милиона) заиста се не употребљавају, чак су, рекао бих, и неграматични.

И у примерима где је употреба падежа нужнија (као, рецимо, у инструменталу) чешће се додаје предлог, који иначе има друго значење, него што се користи падежна форма: Био је задовољан својим двама рачунарима : са своја два рачунара.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница