Женска презимена

[Зоран Ђорђевић]

http://www.politika.rs/scc/clanak/462254/Tepic-pisala-Upravnom-odboru-RTS-a-Dramaticno-lose-rukovodenje-javnim-servisom
Већ сам досадио са овим примедбама, али ми још увек није јасно да ли су овакви наслови нова мода или нешто друго. Имам утисак да то раде да би преводиоцима олакшали посао, да се не чуде ко је па сад та Тепићева, Брнабићева, Михајловићева, Меркелова…

[alexl]

Падежни и остали наставци су проблем за "срч-енџине". Како после наћи све изјаве Брнабић(еве) без "реџекса"?

[J o e]

Мислиш да је то разлог?

[alexl]

Искрено, не знам, али гледајући - истина ретко - домаће наслове, пало ми је на памет да се то тако можда негде и предаје по школама модерног новинарства. Онај енглески фазон наслова, са својом сопственом граматиком која минимизује шум функцијских речи - journalese. И после се нешто мислим, како стварно Гугл третира наше морфолошке наставке?

[J o e]

Ја ту видим два смера језичког развоја, унутрашњи – избегавање редунданције, избегавање асоцијација на патроним (и дилема̂ око избора суфикса), саображавање непроменљивим личним именима… – и спољашњи – утицај феминистичког покрета. Све ми то, мада не знам шта би било главно, делује много вероватније него нека тако техничко-формална ствар.

[Зоран Ђорђевић]

…и спољашњи – утицај феминистичког покрета.

Можда, али тај исти феминистички покрет форсира психолошкиње, педагошкиње…

Друго, Брнабић је релативно ретко презиме, па и кад се употреби без наставка зна се на кога се мисли. Али наслов- Михајловић обилази градилиште,  без личног имена или титуле, може да збуни.