Српски језички атеље > Граматика

Који/које

(1/2) > >>

Колхас:
Да ли би било исправно

Оловка и књиге, које су јуче купљене, (…)

Оловка и књиге, који су јуче купљени, (…)

Када су именице различитог рода, онда се користи који.

Комшија и комшиница, који су увијек били љубазни према мени, (…).

А како стоје ствари када се разликује број (једнина и множина) као у претходном случају, а исти је род у питању (једна оловка и више књига)?

И оловка и књиге су женског рода па би било логично "које", зар не? Али не знам зашто ми се у глави врзма "који" у том случају. Додуше, тада постоји моућност да се погрешно схвати како су само књиге јуче куљпене, али не и оловке.

delboj:
Па не може никако оловка и књиге који… Овдје могу изузетак бити именице на -а које означавају мушкарце.

mmalinovski:

--- Цитат: Колхас у 18. 07. 2018. у 09.41 ---Да ли би било исправно

Оловка и књиге, које су јуче купљене, (…)

Оловка и књиге, који су јуче купљени, (…)

Када су именице различитог рода, онда се користи који.

Комшија и комшиница, који су увијек били љубазни према мени, (…).

А како стоје ствари када се разликује број (једнина и множина) као у претходном случају, а исти је род у питању (једна оловка и више књига)?

И оловка и књиге су женског рода па би било логично "које", зар не? Али не знам зашто ми се у глави врзма "који" у том случају. Додуше, тада постоји моућност да се погрешно схвати како су само књиге јуче куљпене, али не и оловке.

--- Крај цитата ---

uzmimo da ovde nije bitan redosled u navođenjua, a nije  - ako bismo rekli "olovka i knjige koje su juče kupljene", trebali bismo reći i "knjige i olovka koje su juče kupljene"

iako prva rečenica verovatno većini ljudi zvuči ok zbog reda reči koji proizvodi privid slaganja, druga skoro sigurno ne zvuči. to je zato što, kao što si pravilno pretpostavio, i ovo mešanje se "razrešava" preko muškog roda: "knjige i olovka, koji su juče kupljeni"

morale bi obe te imenice ženskog roda biti u množini da bi se slagale sa glagolom u ž. r: "knjige i olovke, koje su juče kupljene". isto tako, da bi se slagalo sa glagolom u s. r, ako je jedna u množini, morala bi i druga biti: "prela i vretena su kupljena"

stoga, pravilo bi tu recimo glasilo: ako je jedna od imenica u množini, jedino nece biti slaganje sa muškim rodom onda kada su sve u ženskom (kada će biti slaganje sa ž. r.) ili srednjem rodu (-|| - s. r.)

sad ne znam baš iz glave za neku potvrdu u literaturi, ali mislim da je jasno

J o e:

--- Цитат: mmalinovski у 20. 07. 2018. у 01.23 ---sad ne znam baš iz glave za neku potvrdu u literaturi

--- Крај цитата ---

Тек толико…

Колхас:
Најприје се захваљујем свима на одговорима!


--- Цитат: delboj у 18. 07. 2018. у 15.13 ---Па не може никако оловка и књиге који… Овдје могу изузетак бити именице на -а које означавају мушкарце.

--- Крај цитата ---

То јутро сам био збуњен. Сад ни мени то нема смисла. Али како онда? Како се употребљавају ове упитне замјенице код апозиције, уколико се апозиција односи на више именица:

а) различитог рода?
б) истог рода, а различитог броја?
в) различитог рода и различитог броја?

Било би онда…

а) Комшиница и њен син, …. (ја бих рекао "који")
или Дјечак и његова мајка, … (ја бих рекао "који")

б) Комшиница и њене ћерке, …. (ја бих сад рекао "које", тј. овдје кореспондира род са упитном замјеницом, мада мени то онда више упућује на "ћерке")

в) Комшиница и њена дјеца, …. (ја бих рекао "који")
или Та дјеца и њихова мајка, …. (ја бих рекао "који")

Биће, аман, да за случај б) нема рјешења, него се закључује из контекста. А ако контекст не појашњава тачно, онда боље избјећи скроз (ако је из неког разлога важно на кога се апозиција тачно односи, тј. да не евентуално искључује неког).

А имамо примјер…
Отац и син, који…
Дијете и његово куче, који…
Мајка и ћерка, које…
(ја бих за други примјер рекао који: овдје имамо исти род (с.р.) али замјеница је "који", дакле не за средњи облик у множини "која")

Отац и синови, који (подударно)
Мајка и ћерке, које (подударно)
Дјечак и огледала, који (неподударно, исти род, различит бр. а замјеница "који"…за разлику од женског рода) - - - - - > није ми пао бољи примјер на памет са с.р. јед. и с.р. мн.


Је л’ има негдје описано тачно ово који механизми функционишу?

Морам признати да сам сам себе са овим примјерима избацио из такта….не знам ни окле сам кренуо, ни куд сам наумио….

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница