Далек, даљи, даљ, удаљен

[DarkSoulbringer]

Увек сам био сигуран (откако учим српски) да рођак може да буде близак (Ово је мој блиски рођак), а може да буде и далек (Ово је мој далеки рођак). Зато сам био јако збуњен кад сам случајно налетео на интернету на такве облике као што даљни рођак, даљи рођак и чак удаљен рођак.

Уколико облик даљи је компаратив од далек, претпостављам да далек рођак и даљи рођак нису исто, односно даљи рођак је онај који је још даљи од далеког рођака. Што се тиче облика даљни рођак и удаљен рођак, овде уопште немам никаквих идеја.

Читао сам о разлици између речи даљи и даљни овде: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2038.0 , али тамо нема ништа у односу на комбинацију ових речи са именицом рођак. Такође ово http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3068.0 ми није било од помоћи.

Осим тога хтео бих да знам, да ли је могуће користити све ове облике са било којом именицом? И има ли суштинске разлике у употреби свих ових облика у овим конкретним примерима:
далеко село, даље село, даљно село, удаљено село
далеки крајеви, даљи крајеви, даљни крајеви, удаљени крајеви
далек пут, даљи пут, даљни пут, удаљен пут
далек одјек, даљи одјек, даљни одјек, удаљен одјек

Сигуран сам само око комбинације са речју "исток", јер је Далеки исток једина могућа варијанта, пошто је то географски назив.

[Duja]

Ovde se dalji ne koristi u svrhu komparacije, nego, naprotiv, u cilju ublažavanja izraza. Očekivao bih da se ista konstrukcija koristi i u ruskom?

251. U rečenicama gde nema predmeta s kojim bi se vršilo poređenje, niti se taj predmet pretpostavlja, oblik komparativa ne označava jači stepen neke osobine u odnosu na drugi koji pojam s tom osobinom, nego samo izvestan stepen te osobine uopšte. Kada se rekne: Pao veći sneg ili To je bolji đak ili Nastali su lepši dani ili Na ispitu je dobio lakša pitanja… tim hoće da se kaže da je pao sneg koji nije mali nego takav da se za njega može reći i da je velik čak; da onaj o kome se govori ide u đake koji su bolji od slabih, tj. koji su dobri, možda ćak i u đake bolje od prosečno dobrih; da su nastali dani koji nisu loši, već idu u lepe i da je na ispitu (onaj na koga se misli) dobio pitanja koja idu u laka, a ne u teška pitanja.

Kako se iz ovog objašnjenja može zaključiti, oblici komparativa upotrebljavaju se u našem jeziku, i književnom, dakako, ne samo da se njima označe dotične osobine u većem stepenu od onih koje se kazuju odgovarajućim osnovnim pridevima, već su to pre nekakvi komparativi prema osobinama koje se kazuju pozitivima suprotnog značenja.

U primerima koje navodiš, daleko i udaljeno su praktično potpuni sinonimi; dalje bi se koristilo u gore navedenom smislu (’koje nije baš blizu’). Što se tiče oblika sa daljni ili daljnji, ovako van konteksta deluju mi nezamislivo u tim sintagmama. Oni se u savremenom jeziku aktivno koriste samo kad se odnose na nastavak kakvog vremenskog ili prostornog niza. Mislim da ova nedoumica dobro sublimira njegovu upotrebu: http://bujicarijeci.com/2012/08/dalji-i-daljnji/

[rade]

У продужетку овога што је Дуја рекао, "удаљени" се односи на физичку удаљеност, "далеки" и "даљи" (или "даљни", како ко каже) на  степен сродности. Тако је  немогуће рећи "удаљени рођак", јер то претпоставља физичку удаљеност (далеко у простору), а не удаљеност по степену сродства, као што се не може рећи "даље село"  у било ком другом смислу, сем у смислу физичке удаљености - ово нам је село ближе, а ово је даље. "Далеко село" је село, до којег има доста да се иде.

Физичке локације, као што је крај или пут, по правилу су  "далеке" (… ми идемо на далеке путе), или "удаљене", јер се ради о растојању. "Даљи пут", "даљи крај" - можда неко тако и говори, али ја нисам сретао. Међутим, може се рећи: "У крајевима даље низ Мораву", али то је већ друга конструкција.

Каже се и "далеки рођак", "далеки предак", и "даљи рођак" (али никада нисам чуо "даљи предак"). За мене лично је разлика у томе, што у присуству особе никада не бих казао "Ово је мој далеки рођак",  употребио бих "даљи": "Ово је Петар, он је мој даљи рођак". Ако причам о некоме, ко није присутан, онда бих у принципу могао да кажем: "То је неки мој далеки рођак", мада бих и ту вероватно употребио "даљи".

[delboj]

Уколико облик даљи је компаратив од далек, претпостављам да далек рођак и даљи рођак нису исто, односно даљи рођак је онај који је још даљи од далеког рођака. Што се тиче облика даљни рођак и удаљен рођак, овде уопште немам никаквих идеја.

У мом језичком осјећају то је сасвим обрнуто - далеки рођак је даљи од даљег рођака. Под даљим рођацима обично подразумијевамо треће и четврте рођаке, а под далеким пете, евентуално шесте, даље од тога се слабо и рачуна. За ово не могу да тврдим да је то баш тако, али ја то тако доживљавам. А за ово друго двоје је и логично да немаш идеја - ти примјери су практично немогући.

Осим тога хтео бих да знам, да ли је могуће користити све ове облике са било којом именицом? И има ли суштинске разлике у употреби свих ових облика у овим конкретним примерима:
далеко село, даље село, удаљено село
далеки крајеви, даљи крајеви, удаљени крајеви
далек пут, даљи пут, удаљен пут
далек одјек, даљи одејк, даљни одјек, удаљен одјек

Суштинска разлика постоји: далеко село је неко село за које ти обично не знаш ни гдје се налази, али ова синтагма је најчешће карактеристична за бајке; даље село је село за које знаш гдје се налази, тај облик ћеш употријебити у поређењу с неким другим селом; удаљено село користиш без поређења, то село је нпр. много удаљено у односу на веће насеље или град коме гравитира; далеки крајеви су обично крајеви на другом кониненту; даљи крајеви су у оквиру једне државе, евентуално административне јединице ако је већа, као неке у Русији; удаљени крајеви опет аналогно према овом удаљено село: у односу на неки административни центар; далек пут је дуго путовање; даљи пут је релативно дуго путовање, обично се каже како ко на то гледа; удаљен пут је нешто сасвим друг, то је нека цеста, стаза, шта већ, далеко од главних путева, споредни пут, сеоски пут, шумски пут; за одјеке је опет нешто другачије: далек одјек би ваљда био одјек који се далеко чује, даљи одјек звучи бесмислено, нисам сигуран да је опште могуће тако рећи, можда и јесте, али не могу сад у глави да замислим такав примјер, а удаљен одјек је одјек који чујеш негдје у даљини, да допире из даљине. Е можда би ту даљни одјек имало смисла, да у пренесеном значењу то буде одјек неких догађаја у будућности. Можда би тако и даљни пут могао да буде у пренесеном значењу неки будући пут неког човјека, земље, дакле фигуративно.

Каже се и "далеки рођак", "далеки предак", и "даљи рођак" (али никада нисам чуо "даљи предак").

Ја сам чуо за даљег претка, не дјелује ми уопште необично. И правим исту паралелу - далеки предак је даљи од даљег претка.

Можда ја нисам за све ово у праву, али једноставно имам такав језички осјећај. На факултету сигурно никад нисмо учили овакве разлике у значењима.

[DarkSoulbringer]

Ovde se dalji ne koristi u svrhu komparacije, nego, naprotiv, u cilju ublažavanja izraza. Očekivao bih da se ista konstrukcija koristi i u ruskom?

Колико знам, сличне конструкције нема у руском, барем не могу да се сетим нешто тако (ако грешим, нека ме delboj исправи - он свакако зна ситнице руске граматике боље од мене  ).
У руском кажемо "дальний родственник" када мислимо на степен сродства међу људима (обично даље од другог братучеда).
Много ређе кажемо "далёкий родственник" и само када мислимо на еволуционистичку дивергенцију ("Волк - далёкий родственник домашней собаки".)
Међутим у руском речи "дальний" и "далёкий" су самостални придеви (односно нису изведени један од другог).

[Тузор]

Ја сам то "далеки" у неким синтагмама увек осећао као повезано са временом, а не са простором, или редоследом у неком низу. Тако га и речник наводи:

да̀лек, далѐка, -о (кoмn. даљи) 2. а. који се односи на давно протекло доба, време; који
пpипaдa томе времену, дaвни, давнашњи, дpeвни:  ~ 􀀐доба ,~ прошлост,  ~ старина;  далеки предак , далеки претеча.

- Речник српскога језика, Матица српска, 2011

[Зоран Ђорђевић]

@DarkSoulbringer
Одличан ти је српски, свака част. 
На објашњењима која си дао могао би ти позавидети просечан Србин.

[delboj]

Па и на руском је у том значењу далеки предак даљи од даљег претка.

Сјећам се једне занимљивије ситуације, кад је једна дјевојчица рекла да мора за викенд у посјету даљој родбини, па кад су је питали ко јој је та даља родбина, одговорила је да су то дјед, баба и тетка који живе (80 км) далеко од ње, њој је то даља родбина.