0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.
на̀таште и на̏таште (дијал. наташће) прил. 1. на празан желудац, пре доручка (попити, појести нешто); исп. наште срца (под наште). — Нека то попије наташте и нестат ће болести као да си је руком скинуо (Ков. А. 1, 88). Гладник [испио је] … с Американцем наташте двије литре вина (Горан 1, 153). Попио сам ујутро наташте чашу мрзле воде (Батуш. 2, 21). Ако се узме чаша наравне … горке воде на таште [наступа] безболно и издашно испражњење црева (Обзор 1932, 1/3).
