Docnije, dockan

[Father Jape]

Zna li neko poreklo ovih reči?

[J o e]

По Скоку, у вези је са касни, каснити:

kasan, f -sna = kasan, f kasna (kasni krumpiri ŽK), pridjev, sveslav. i praslav. (кыбяг), »serus, tardus«, živ u zapadnim narječjima, pozna Vuk samo u prilogu kasno i u denorminalu (inhoativu) na -Iti kašnjeti, kasnim impf, (za-), pored kojega postoji prema prezentu i kasniti (15. v.) (za-) prema impf, zakašnjavati, -kažnjavam. U priloškim sintagmama do + kbsbna (se. časa) = do + lok. ќѕѕше doživio je pridjev znatne fonetske izmjene koje su uzrok što su izvedenice od dvije naoko različite osnove. Ispadanjem poluvokala ъ i metatezom ks > sk skmti, sknîm impf. (Baraković, Vila 204) > ck (glede s > c upor. cijeć, cklS, ckă, ckvara) nastade osnova ckn > cn. Odatle prilozi dòcna (16. v.) = docnă pored docnā (Kosmeť) = dòckna (16. i 18. v.), dočkán (po- Vuk) = dočkán (Kosmet), dòcne (17. v., Vuk), dockne (17. v.), s denominálom na -iti dòcniti se (Srbija) (pri-) = docmt (Kosmet) = docnjeti (Vuk), zadòcnjeti, zadòcniti pf., òdocniti se, -im prema impf, zadocnjivati, -dòcnjujem i novi pridjev dòcan, f dòcna (16-18. v.), poimeničen na -ica docnica f »smokva koja docna zrije«. Prilog docno. Deprefiksacijom nastade odatle impf, ckniet St PH 7,182) > cknjěti, -im (15. v.) (do-, í-) = ckneti. Odatle poimeničen part. perf. aktiva na -ьс: cknilac, gen. cknilca. Pridjev kasan poimeničuje se sa -īk m prema f -ica: kasnik prema kasnıca »sinonim: krsmalac prema krsmalica«, na -arka kasnarka f »ime što ga mlada pridijeva mladoj ženi« ; u apstraktima na -oca = -ost käsnata (18. v.) = käsnast. Deminutivni pridjev kašnjahan (Stulić). Na -ovit kasnovit. Denominali: na -ovati kasnòvati, kàsnujem; kasnuti, - m. Odatle apstraktum na -tje: käsnute pored kasnite (18. v.), od kasniti. Radne imenice na -lac i -telj: kăsnilac, gen. -Ica m prema kasnilica f = kasnitelj m prema kasniteljica. Madžari posudiše keso »kasno« od késni < ktsbněti, gdje je -neti zamijenjeno madžarskim infinitivnim nastavkom -ni. Pridjev kasan u prijevojnoj je vezi sa kiseo, kiša i kvas, od ie. korijena *quat(K)- sa formantom -so. U baltičkoj grupi očuvana su još prvobitna značenja: lit. kūsāt »wallen, sieden«, lot. kust »schmelzen, ermüden, faulen«. Slavine prenesoše to konkretno značenje u dugotrajni vremenski proces s izvjesnim rezultatima »ostajati, oklijevati, ispraviti se, kiseliti se«.

[Father Jape]

A ja još gledao u Skoku, ali kad sam video da nema unos na doc- odustah, mesto da pretražim ko čovek ceo dokument. Površnosti, glave ćeš mi doći! 

U svakom slučaju, fala. 

[Rancher]

A ja još gledao u Skoku, ali kad sam video da nema unos na doc- odustah

Не брини, ниси једини.

[J o e]

Да, онај четврти том је само индекс. У самом речнику одреднице су именоване по коренима.