doktorka, doktorica

[Бруни]

Da li je pravilno za zenu lekara reci doktor, doktorka ili doktorica? Pozdrav

[Rancher]

Код нас је уобичајеније докторка, но и докторица свакако није погрешно.

[Бруни]

Da, za zapadnu varijantu je karakterističnije doktorica, kao i profesorica, za istočnu varijantu doktorka, profesorka. Može se reći i doktor, ali to kad baš zvanično navodimo titulu, u svakodnevnom govoru i obraćanju ipak je uobičajenije koristiti ženski oblik.

[Belopoljanski]

Оте ми реч из уста. Баш сам хтео да напишем како је у мом говору и говору моје околине обичније „докторица“, па се онда сетих раније приче где су форумаши из централне Србије обичнијим доживљавали облике професорка, директорка, а облике професорица и директорица асоцирали са хрватским и/или западним стандардом, иако су у Војводини ти облици чешћи.

(Мада, у Војводини има више Срба из Хрватске и Далмације него у самој Хрватској, можда заиста и јесте западни облик који се код нас на северу одомаћио само силом прилика?)

А данас сам игром случаја чуо једну лекарку како се своје податке диктира службеници као (име и презиме измишљено): „Јовановић, доктор Јованка“.

У свакодневном говору се оно „доктор“ често третира као префикс, као у случајевима хајдук-Вељко, кнез-Михаило, сердар-Јанко, па имамо доктор-Милан, доктор-Марко. Не често, али понекад чујем да и за лекарке тако говоре.

[Бруни]

(Мада, у Војводини има више Срба из Хрватске и Далмације него у самој Хрватској, можда заиста и јесте западни облик који се код нас на северу одомаћио само силом прилика?)

Ovo je zanimljivo pitanje. Da budem iskrena, moja baka je bila poreklom iz Mokrina, i nešto se ne sećam da je govorila doktorica, nego samo doktorka, i oduvek me je čudilo kad bi ti rekao da u Vojvodini govor više sliči zapadnoj varijanti nego istočnoj. Možda bi zaista trebalo pitati starije, autohtone Vojvođane…

[Belopoljanski]

Ovo je zanimljivo pitanje. Da budem iskrena, moja baka je bila poreklom iz Mokrina, i nešto se ne sećam da je govorila doktorica, nego samo doktorka, i oduvek me je čudilo kad bi ti rekao da u Vojvodini govor više sliči zapadnoj varijanti nego istočnoj. Možda bi zaista trebalo pitati starije, autohtone Vojvođane…

Ја се ту равнам према говору покојних баке и деде и према говору људи у пар чисто аутохтоних места, или слушајући језик песника који негују управо локални говор, попут Балашевића, на пример. Такође, општа је тенденција да код свих придошлих, генерације које се овде рађају и одрастају усвајају локални говор, а не задржавају свој матерњи. Питање је само, колико тога може ипак да опстане, и то не на нивоу личног говора, него да пређе на ниво говора целе заједнице.

На пример, апсолутно сам и 100% сигуран да се говори сретан/сретна/сретно (уз „срећан/-на/-но“) и да је томе погрешно давати искључиво западни квалификатив. Сад око докторке/докторице сам се збунио, јер већ не могу да оценим који језик из мене проговара, али сам сигуран да смо у школи, за конкретне особе, користили називе: учитељица, наставница, професорица, директорица. У средњој, нико и никад професорицу није ословио са „професорка“. За директорку би се некад и провукло да је неко спомене као директорку, али је и ту готово искључиво називана директорицом.

[Бруни]

Hm, zanimljivo. Sad se setih jednog vrlo bitnog elementa: moja baka je kao mala došla u Beograd s roditeljima, tako da možda ona i nije najtipičniji primer vojvođanskog govora. Jeste uvek onako malo razvlačila, ali sad kad malo bolje razmislim, nije se nešto njen govor razlikovao mnogo od našeg. Druga je sasvim priča s mojom drugom bakom koja je iz Sarajeva došla u Srbiju kad je već imala jedno dete.

BTW, i mi kažemo nastavnica i učiteljica, ali profesorka, direktorka i doktorka. Bilo bi mi krajnje neobično da čujem učiteljka, a za nastavnicu ni ne znam kako bi bilo na -ka. Čini mi se da te dve imenice ne spadaju u istu grupu sa profesoricom, direktoricom i sl.

(Sad mi pade na pamet: verovatno zapadnu i istočnu varijantu imaju samo imenice koje se u muškom rodu završavaju na -or —  profesor, direktor, doktor. Kod nastavnice i učiteljice toga nema: nastavnik i učitelj. Ne, definitivno te dve imenice ne spadaju u istu grupu.)

[Belopoljanski]

Хм, сад и мене ово занима…

Рекао бих (али то је само мој утисак) да се код нас подједнако користе и суфикс -ка и суфикс -ица, само зависно од примера до примера. Вероватно како први пут чујемо неку реч, тако нам остане.

На страну примере личних имена, где имамо Зорка и Зорица, Милка и Милица, Данка и Даница итд., заиста никад нисам чуо да неко каже „учитељка“, толико звучи нормално да треба учитељица. Међутим, код других именица које се у мушком роду завршавају на -тељ, имамо: светитељка, просветитељка, редитељка итд. Али опет, списатељица чешће него списатељка.

Да ли је могуће да докторица, професорица и директорица звуче „западно“ само због тога што се тамо далеко ригидније држе само једне творбе? Као и код новијих глагола на -овати и -ирати (или придева на -уелно и -уално), где код нас имамо и -овати и -ирати (-уелно и -уално) како нам где „легне“, па нам анализирати и текстуално уопште не звуче „западно“, док организирати и визуално звуче?

[расејан]

Изгледа да сам довољно матор да се сећам да су ова два наставка имала различита значења. Наставак -ка је био ознака жениног занимања, а -ца ознака жене чијег је то мужа занимање. Зато Стеријину Фему послуга зове "мајсторице" (мајсторова супруга), а Нушић се спрда са Живком кад је зове министарком (јер је уобразила да је она на положају, а не муж јој).

Је ли остало трага тој разлици?

[J o e]

Не, таква дистинкција није постојала. Госпођа министарка је управо министрова жена.

[Бруни]

Da, nekad je to tako bilo. Sad se ženski oblici zanimanja koriste za žene s tim zanimanjem ili položajem, a ne za supruge muškaraca s dotičnim zanimanjem ili položajem. Inače, kako bi uopšte bila žena majstor po tvome? Majstorka? Majstorica je jedini ženski oblik od majstor. U istom stilu, samo ministarka. Ministrica ne postoji.