Не морате нагађати, презимена не само што постоје, него су и сасвим обична српска презимена из Војводине. Наглашавају се: Буга̀рски, Францу̀ски.
Такво наглашавање у презименима је такође сасвим обично (упоредити са далеко познатијим Јо̀ван – Јова̀новић, не Јо̀вановић). Примери: Нѐузина (село) – презиме Неузѝнски (не „Нѐузински“); Па̀деј – Падѐјски; ла̀ђа̅р – Лађа̀рски; Гарди́новац – Гардинова̀чки.
Негде се чак и претерује у томе. На пример, позната је Дуна̀вска улица у Новом Саду, која никако није „Ду̀навска“. За њу у Банату имају шалу, где се поставља питање да ли је тако названа по Ду̀наву или по Дуна́ву.
Презимена Бугарски и Француски су настала (највероватније) по топонимима Бугарска и Француска (да је по етнонимима, вероватније би било Бугари́нов и Францу́зов, као што имамо нпр. презимена Маџаров и Мађаров), према војвођанском обрасцу, уз класично измештање нагласка на претпоследњи слог када су оваква типска презимена у питању.
