Pisanje muških nadimaka

[Anka]

Da li postoji neko pravilo koje se koristi prilikom pisanja muskih nadimaka? Npr. kod imena Aleksandar - da li je pravilno Aca ili Aco?

[Шоми]

Тема је премештена у одговарајући потфорум.

Не постоји правило, наравно, али можемо говорити о обичајима. У Србији је уобичајеније рећи Аца, али није немогуће ни Ацо. Што се тиче писања, када се пише надимак уз пуно име, одваја се цртом, нпр. Александар — Аца Петровић.

[Duja]

Razgovarali smo više o tome ovde.

[Anka]

Ok, hvala na brzom odgovoru 

[Stoundar]

Nadimak se više ne odvaja crtom (t. 96).

[Зоран Ђорђевић]

Надимак може бити или хипокористик (Мића, Јоца, Неша, Оља, Маја…), или нешто друго (Главоња, Дрвени, Чомбе, Тајсон…).  Где стоји надимак када није хипокористик? Ја бих рекао, рецимо, Дражен Далипагић Праја, Радивоје Кораћ Жућко…, али кад јесте хипокористик онда — Слободан Бода Нинковић. Јесам ли у праву?

[Duja]

Da, takav običaj jeste stvoren, i upravo primeri u spomenutoj tački Pravopisa ukazuju na to, ali tamo ne stoji nikakva eksplicitna preporuka.

[Бојан Башић]

Ја бих рекао, рецимо, Дражен Далипагић Праја, Радивоје Кораћ Жућко…, али кад јесте хипокористик онда —  Слободан Бода Нинковић. Јесам ли у праву?

Ne bih se složio. Bitno je da li je nadimak zamena za kombinaciju ime plus prezime, ili je pak nadimak zamena samo za lično ime i prilikom oslovljavanja koristi se uz prezime. U prvom slučaju nadimak se piše iza imena i prezimena, a u drugom slučaju između imena i prezimena. Košarkašima Dalipagiću i Koraću nadimci su baš Praja i Žućko, a ne *Praja Dalipagić i *Žućko Korać; s druge strane, glumcu Ninkoviću nadimak je Boda Ninković, a ne samo *Boda. Takođe imamo, kao potkrepljenje ove tvrdnje, Velimir Bata Živojinović, Danilo Bata Stojković, Mihajlo Bata Paskaljević, Kornelije Bata Kovač (iako Bata nije skraćena verzija nijednog od ovih imena), a s druge strane, Stojanka Novaković Stoja, Jasna Milenković Jami (izvinjavam se zbog kičastih primera ) — iako ovde nadimci jesu skraćena verzija imena, no koriste se samostalno.

[Dacko]

Koliko bi vam smetalo da u nekoj novoj knjizi vidite da su nadimci odvajani crtom iako u P10 stoji da se ona više „ne zahteva“? Meni se čini da je ta crta ipak korisna kad nemamo pojma o nekom liku a iz konteksta nije jasno da je reč o nadimku, već se može steći utisak i da su u pitanju dva prezimena. Radim neku knjigu gde se uz puna imena revolucionara obavezno pominju i njihovi nadimci ili ilegalna imena odnosno prezimena, pa pošto mi bez crte ne izgleda jasno šta je šta jer i nisu naročito  poznati ljudi u pitanju, zgodnije mi je da protumačim pravopisno pravilo kao „crta tu ne mora da se piše, ali nije ni zabranjena“. Šta vi mislite?

[Belopoljanski]

Сматрам да је црта корисна. На пример, човеку је надимак Мркела, а у исто време постоји регуларно презиме Мркела. Узмимо један пригодно измишљени пример, Јован Батрић Мркела. Шта је ту име, шта презиме, а шта надимак?

[J o e]

С таквим случајевима постоји друга оштрица мача: ако се нађе пример без црте, опет се не зна је ли у питању двојно презиме или аутор поштује правопис. Зато није требало мењати то правило. Ништа није фалило ни оном Миодраг Петровић — Чкаља.

(Слична недоумица: ако неко напише шкрипа прозора, ми не знамо да ли он зна правопис, па намерно оставља без генитивног знака јер је једнина или је у питању множина, а он за генитивни знак не зна.)

[J o e]

Да ставимо ово у грешке П10?

[Dacko]

Biće da su pravopisci samo aminovali novinarsku praksu. I mnogo pre P10 retko se viđalo po časopisima da se nadimak neke poznate ličnosti odvaja crtom od imena i prezimena, ali nije mi smetalo što tako pišu jer mi je i bez crte bilo potpuno jasno šta je šta. Sad me muče upravo primeri slični onom koji navodi Belopoljanski. S jedne strane, najvažnije je da čitaocu bude jasno o čemu je reč i tu bi crta pomogla, s druge strane, ako većina ljudi* ono „kombinovanje nadimaka sa punim imenima ne zahteva crtu“ zapravo shvata kao „crta se tu ne sme pisati“, ispašće da radim po starom pravopisu ili da uopšte ne znam za novo pravilo. I opet – da li to jeste pravilo ili je u kategoriji „može a ne mora“ odnosno „bolje ovako nego onako“?

* Dobro, većina one manjine ljudi koja se uopšte i zanima za pravopisna pravila. Običnim čitaocima je najvažnije da im nikakve slovne, gramatičke ili logičke greške ne ometaju čitanje, ne obraćaju mnogo pažnje na to je li nešto pisano kao polusloženica, odvojeno ili spojeno, te da li će se koristiti primaknute crte ili crtice u prostornim relacijama, u stvari, slabo mare za mnoge začkoljice koje su nam ovde izazvale vrlo zanimljive rasprave.

[Бруни]

Да ставимо ово у грешке П10?

Pa, jesmo li sigurni da se radi o grešci? Jesmo li sigurni da nije u pitanju samo potvrda prakse, kao što Dacko reče? Možda se ne može voditi kao greška, ali kao loše i nepraktično rešenje svakako može.

[J o e]

Нека буде непрактично решење — за мене, и лоше.