Реч је о две различите речи са својим значењима, и обе су правилне.
нѐспо̄ран и не̏спо̄ран, -рна, -рно а. који није споран. — То питање . . . није нимало неспорно. Бак. б. који не подлеже парничењу. — Инокосно поступају код првостепених судова и »старатељски« судац те судац за неспорна дјела. Мј. 1926.
не̏оспо̄ран, -рна, -рно и неоспо̀рив, -а, -о који се не може оспорити, о коме не може бити спора. — Чича је . . . умио да освоји људе, да постане неоспоран ауторитет за своје борце. Чол. Прексутрадан буде Лука . . . приморан јаким и неоспоривим доказима на признање. Вел.
