navođenje govornikovih misli

[totoro]

1) Često bih pomislila: Bože, kako bi bila dobra majka, a onda sam shvatila da je to, u stvari, i bila.
2) Sećam se da sam pomislila: Ovako ću i ja kad dođem u njene godine da zaboravljam stvari.
3) Potrčao sam, ali sam onda shvatio da neće otići iako kasnim. Čeka me sigurno, pomislio sam. A šta ako počne kiša?

Da li u prva dva primera sadržaj posle dve tačke treba obeležiti navodnicima? I da li posle dve tačke treba da stoji veliko ili malo početno slovo? Pravopis ne objašnjava ovakve jezičke situacije. Da li ima logike stavljati misli govornika pod znake navoda? Da li u trećem primeru pod navodnike treba staviti "Čeka me sigurno" i "A šta ako počne kiša"? 

[Rancher]

Мени то личи на класичан пример управног (директног) говора, а код њега се наводници обавезно пишу после двотачке.

Da li u trećem primeru pod navodnike treba staviti "Čeka me sigurno" i "A šta ako počne kiša"?

Да.

[Бруни]

Meni te recenice kako stoje, ne lice na klasican neupravni govor. Ja bih umesto dvotacke u prva dva primera stavila zarez i malo slovo.

[mmalinovski]

ako bi ostalo "…pomislila (šta?), ovako ću…" bilo bi nesuvislo; nema subjekta.

npr druga rečenica bi mogla: "Sećam se da sam pomislila da ću tako i ja kad dođem u njene godine da zaboravljam stvari."
zarezi mislim da ne pomažu.

[Dacko]

Zarez ispred reči koje se navode može u engleskom, a kod nas su dve tačke, a to hoće li u navedenim primerima biti korišćeni navodnici ili kurziv, odnosno veliko ili malo slovo, ostavljeno je piscu na volju samim tim što nigde nije precizirano da mora ovako ili onako. Meni ništa ne smeta u tome kako su sada napisani.