Razlika je u tome da li se rečju koja dolazi uz zamenicu pojašnjava o kojoj je grupi reč, tj. koji ste to vi a koji smo mi, po kojoj smo odlici grupisani (’vi jezičari stalno pominjete izuzetke, a ni mi matematičari nismo bolji’) ili se to već zna pa reč koristimo kao apoziciju, recimo u obraćanju pojedincu (ti, Dejane, dođi ovamo) ili u obraćanju skupu u kome su svi pripadnici iste grupe (npr. neko sa govornice u amfiteatru izjavljuje: ’Kada vi, studenti, završite fakultet’ ili svojevremeno ’ali vi, drugovi, znate šta moramo učiniti’
) što u nekom drugom kontekstu može biti i ’kada vi studenti izađete na ulice’ (a ne vi muškarci, vi nezaposleni, vi punoletni, nego samo oni od vas koji su studenti). Kad god se obraćamo jednom licu a govorimo vi ovi ili vi oni, nema zareza, jer time naglašavamo u koju to grupu svrstavamo sagovornika, a ne obraćamo mu se tim nazivom.
U hrvatskom članku se pojašnjava ko je to jadan, logično mi je da ne bude zareza. Da je obraćanje bilo cilj, očekivala bih rečenice tipa: ’Srbi, kako ste vi jadni, za tuču kažete tuča’, a ne ’kako ste vi Srbi jadni’ odnosno ’kako ste jadni vi Srbi’ - obe ove konstrukcije mi idu bez zareza, kao pojašnjavanje ko ste to vi.
Što se tiče vokativa tipa ’Dejo majstore’, ’Šano dušo’, ili ’bežite, vi budale’, nema razloga za zarez, a i Pr. kaže da se on ne piše između atributiva i reči koja je njime određena.
