Зарез испред који?

[J o e]

Зар није сумњиво баш они неки?

[Кристина]

*Да ли су знакови интерпункције овде добро стављени?
Ветар који је бивао све јачи претвори се у буру и брод, не слушајући више земаљског крмара, крену правцем прста Божијег пловећи на другу страну.
*Да ли у реченицама у којима је то који прескочено иде зарез, као апозиција?
нпр: Увучен у Егејско море, брод прође између острва архипелага и пристаде уз обалу Свете Атонске Горе, која је припадала Македонији и била препуна незнабожачких храмова.

[Бруни]

Ja ne bih stavljala zarez iz Atonske Gore.

Enviado desde mi GT-I8190 mediante Tapatalk

[Duja]

Treba zarez, odnosna rečenica je u apozitivnoj funkciji.

[TMajstorović]

Желео бих да питам да ли је сигурно да је запета необавезна иза прилошких одредаба. Ако јесте, да ли тога има у Правопису?
Хвала!

[Шоми]

Добро дошао. Нема о томе у Правопису, иако се на много страна прописује употреба запете: обавезна, слободоизборна или неупотреба. Дај нам спорне примере па ћемо их проанализирати.

[TMajstorović]

Пролазећи периферијом Београда(,) гледао сам разне ствари.
Да ли је зарез неопходан?

[Duja]

Nije neophodan nego je i suvišan: prolazeći periferijom Beograda nije rečenica nego priloška odredba za način.

[Dacko]

Kako za način? Valjda za vreme (zamenjuje rečenicu ’dok sam prolazio periferijom Beograda’), a onda bi trebalo i da se odvoji zarezom, po tački 149v.

[Duja]

U pravu si, nisam znao za to pravilo (doduše, i ne mislim da sam time nešto propustio u životu).

[Катарина]

Прочитала сам тему, али сам и даље у недоумици, зарези ми слабо иду.
Имам само ову душу која много тугује и руке које желе да загрле.

Иду ли где запете или не?
Кад сам нешто слично написала, водила сам се тиме да ове односне реченице ближе одређују појмове, али је могуће да грешим, нисам сасвим сигурна.

[Зоран Ђорђевић]

Овде сам ти дао један једноставан савет — изговори ту реченицу наглас, осетићеш где треба запета.
У овом твом примеру мислим да нису потребне.

[Duja]

Zavisno od željenog fokusa, moguća su oba pristupa. Bez zareza,

Imam samo dušu koja mnogo tuguje i ruke koje žele da zagrle.

fokus je na tome kakva je duša i kakve su ruke. Sa zarezom,

Imam samo ovu dušu, koja mnogo tuguje, i ove ruke, koje žele da zagrle.

Fokus je na tome šta ja imam, a njihove osobine su sekundarne. Namerno sam u primerima izostavio odnosno stavio emfatičko ovo, da bih potcrtao razliku. Rekao bih da je pisac namerio ono prvo značenje, pa bih otud pisao bez zareza, ali jeste moguće i drugačije čitanje.

[Тузор]

Дујо, када би намера пишчева била да коришћењем речи "ову" потцрта друго значење које си навео, и то само у делу исказа који се односи на душу, а да се прво значење односи на руке, да ли би онда требало овако:
Имам само ову душу, која много тугује, и руке које желе да загрле?

Осећам да је ово могуће прихватити као исправно, али губи се логичка веза, барем по мом осећају.

[Катарина]

Јој, хвала вам за ово писац. А и на одговорима.

Овде сам ти дао један једноставан савет — изговори ту реченицу наглас, осетићеш где треба запета.
У овом твом примеру мислим да нису потребне.

Тако ја и радим, али некад се и ту поткраде грешка. Сувише анализирам, па се у томе погубим.

Дуја је у праву, намерила сам прво значење, али морам да признам да сам ово спонтано написала у првој реченици, па ме је касније почело да буни, баш ми се врзмало по глави ово што је Тузор навео, нисам знала је ли требало да ставим запету тамо где је ово, а у другој да изоставим.