Stanov-nici

[Бруни]

>>Izdvojeno odavde povodom ove slike:
 
BTW, zapalo mi je za oko da su razdelili reč na V. Zar je to ispravno?

[Stoundar]

Što ne bi bilo? Nastavak je -nik, nije -vnik. Stanov-nik, put-nik.

[Vukvuk]

Zapravo, važnije je što je granica sloga upravo između [v] i [n] (mada su pravila podele reči na kraju reda su labavija od podele na slogove).

[Stoundar]

Ali nije riječ o slogovima u t. 186đ.

[Vukvuk]

Ali jeste u t. 186d. 

(Da ide po granici morfema, išlo bi upravo valj-ati, mol-iti, sam-ica.)

Kao i eksplicitno u napomeni nakon tačke 186e.

[Stoundar]

Ali 186d sam preskočio jer u našem slučaju suglasnik nije između dva vokala, dok se barem meni čini da ‘specifični detalji’ imaju blagu prednost nad slogovima (‘neće se pogrešiti’ ne zvuči mi baš kao =).

[Vukvuk]

Stoundare, čemu ovaj razgovor? I sam P kaže u napomeni uz t. 186e da nećeš pogrešiti ako budeš sledio podelu na slogove, dok ćeš izvesno pogrešiti ako budeš sledio podelu na morfeme. Ja sam se samo u tom smislu i nadovezao:

Što ne bi bilo? Nastavak je -nik, nije -vnik. Stanov-nik, put-nik.

Zapravo, važnije je što je granica sloga upravo između [v] i [n] (mada su pravila podele reči na kraju reda su labavija od podele na slogove).

Princip podele reči na kraju sloga je najbliži podeli na slogove, NE podeli na morfeme.

[Stoundar]

Ali t. 186đ govori o „mogućem (‘prirodnom’) kraju“ i „mogućem početku reči“. U ovom konkretnom slučaju, to će biti podjela na morfeme, što ne znači da ona uvijek važi, slažem se. Druga mogućnost (iza „odnosno“) jeste izbjegavanje neprirodnih suglasničkih grupa. (Pretpostavljam da „odnosno“ ovdje ne znači „tj.“)