Eto, učim lekciju po ko zna koji put da se nikojem rekla-kazala ne može verovati.
Pa ako P10 uopšte ne propisuje oblike navodnike, onda valjda možemo po starom. Lepo.
Оно, Јуникодови (= Јуникодови кодови ) су један до другог за оба изводника: алт + 0147 даје [66], алт + 0148 даје [99], али се ни мени, као ни Соњи, не допадају ови потоњи.
U+201C LEFT DOUBLE QUOTATION MARK
“U+201D RIGHT DOUBLE QUOTATION MARK
”U+201E DOUBLE LOW-9 QUOTATION MARK
„U+201F DOUBLE HIGH-REVERSED-9 QUOTATION MARK
‟Primeti: Znaci koji su standardni za engleski jezik imenuju se opisom upotrebe, "opening" i "closing". Oni koji su potrebni za druge jezike imenuju se opisom geometrijske forme. Mi za
zatvaranje navoda koristimo (tradicionalno) znak koji se u Unikodu zove "LEFT"! Zašto je to problem? Evo zašto:
“Georgia” “Arial” “Verdana” “Tahoma”Rešenja u svim ovim fontovima imaju smisla kad se upotrebe za engleski. Ovi izvrnuti znaci za otvaranje u Verdani i Tahomi nemaju, koliko ja znam, neku tradiciju u anglofonom štamparstvu, bar knjiškom, ali izgledaju dovoljno skladno u ovakvoj upotrebi i lako mi je da pretpostavim da imaju neku uporište u anglofonom rukopisu i grafičkom dizajnu. Verovatno je motiv bilo lakše razlikovanje levih i desnih jer su inače skroz ravni i gotovo ujednačene debljine. Verdana i Tahoma (mada i Georgia) su fontovi za računarski ekran a ne štampu, i znaci se moraju jasno razlikovati i u malim veličinama.
A kako to izgleda na srpskom?
„Џорџија“ „Аријал“ „Вердана“ „Тахома“Georgia i Arial super, ali Verdana i Tahoma ne. Ta varijacija u koju su se upustili tvorci fontova funkcioniše kad se znak koristi za otvaranje, ali ne za zatvaranje. Ako su hteli to da rade, trebalo je nama da obezbede drugi oblik koji će funkcionisati na naš način. Ali gde da ga denu, kad Unikod nema kodnu tačku za njega? Ko je tu kriv?
Ime ovog znaka kao da opisuje službu a ne oblik (prihvatajući implicitno za trenutak da "left" znači "opening, in English") pa bi bilo dopustivo da tvorci fonta stave nešto što odgovara službi bez obzira na oblik. Ali zašto nam onda Unikod nije obezbedio drugu kodnu tačku za ono što nama treba, koja bi važila bez obzira na takav izbor tvorca fonta?
Pa, zavirimo malko dublje u Unikod i otkrijemo napomenu: "= double turned comma quotation mark". Aaaha. Dakle precizira i oblik. Onda ispadne da su ipak tvorci tih fontova pogrešili, a ne Unikod. Ali zašto onda Unikod nije
njima obezbedio kodnu tačku za ono što njima treba?
U stvari, jeste im obezbedio, manje-više:
U+2033 DOUBLE PRIME
″U+2036 REVERSED DOUBLE PRIME
‶Tipografska literatura izričito napominje da se i ovi znaci koriste kao navodnici, iako nije spomenuto u Unikodu.
‶Georgia″ ‶Arial″ ‶Verdana″ ‶Tahoma″Na mom ekranu neki ovde izgledaju neujednačeno, što sugeriše da mi ih računar uopšte ne nalazi u tim fontovima nego iscrtava surogate iz drugih. Dakle, stavili su ih tamo gde ne treba, a preskočili tamo gde treba.
Sve u svemu, možda je tehnički veća krivica tvoraca fontova, ali to se nikad ne bi desilo da je Unikod od starta bio jasniji. Šta im je falilo da sve znake navoda imenuju kosmopolitskim oblikom a ne engleskom upotrebom?
Dakle, neki od najpopularnijih fontova na vebu ne podržavaju uopšte tradicionalne srpske resičaste navodnike - ni nemačke, ni čije sve još. I to ne zbog autentične tehničke prepreke, nego zbog čistog anglocentričnog propusta, i u Unikodu i u Majkrosoftu.