Још увек — плеоназам?

[Бруни]

Још једно питање са мејла: да ли је још увек плеоназам, и ако јесте, зашто?

Ја бих рекла да није плеоназам, већ обичан израз, али нисам сигурна. Шта кажете?

[Шоми]

Није плеоназам, зато што сваки од прилога носи друго значење, а заједно имају неко треће. Плеоназам је, рецимо, прилог чак штавише иначе дапаче (изговара се у једном даху, не треба отезати).

[J o e]

Клајн каже да су то пуристи забрањивали под изговором да је у питању германизам, што је сасвим могуће. Он то дозвољава јер се среће и код добрих писаца.

Стога је логично да се сврста у окамењене изразе, којима нема смисла тражити порекло и накнадно их исправљати. Уосталом и РМС га бележи (под увек).

[J o e]

Није плеоназам, зато што сваки од прилога носи друго значење, а заједно имају неко треће. Плеоназам је, рецимо, прилог чак штавише иначе дапаче (изговара се у једном даху, не треба отезати).

То нема прилошку вредност. (Упозоравам да ја ових дана не проваљујем лако кад се ко шали а кад је озбиљан.  )

[Шоми]

Нисам се шалио (сем у другој реченици), мислио сам да израз има прилошко значење. Где се сврстава?

[J o e]

То спада у текстуалне конекторе. Нема конститутивну вредност у реченици, него служи за кохезију текста. Исто као и међутим, наиме, но, ипак и сл. По врсти су то углавном речце, а могу бити и везници.

[Шоми]

Фала.

[J o e]

Енитајм (или, по Прћићу, анитајм).