"Potočna voda" ili "voda iz potoka"

[rade]

Не знам да ли Раде пише неко упутство или правилник, али и то треба писати лепо. Што рече Дуја "…svi će naravno razumeti, ali ćeš zvučati kao birokrata".

Наравно да сваки текст треба писати лепо, пре свега сагласно правилима граматике и правописа језика на којем се пише, а онда и лепим стилом, ако је могуће. Пишем ја и стандарде, и упутства, и правилнике и увек се трудим да се не огрешим о језик.  Сматрам се компетентним за лабораторијска испитивања и техничку документацију, тако да знам да је "узорковање" сасвим уобичајен израз који се, додуше, може практично увек (али не увек) заменити са "узимање узорака" (на пример, постоји "пријемна контрола узорковањем", али никад нисам чуо да неко каже "пријемна контрола узимањем узорака"). С друге стране, не сматрам се компетентним за граматику, стога сам и рекао да ми се чини да је могуће рећи "поточна" вода, ако се већ може рећи "речна вода". Међутим, слажем се да у језику не мора све да буде логично, ако не може "поточна" онда сам нешто научио.

[Зоран Ђорђевић]

Пре неколико минута чуо сам у једној репортажи ово: "Приликом поправке цевовода уграђују се нови цевни материјали". Мисли се на материјал за цеви, и јасно је о чему се ради.
Чему насилно грађење придева тамо где не мора?
Уобичајено је "грађевински материјали", "изолациони матријали", али "цевни" није. Ружно је.
Да ли је у питању такозвана језичка еконимија, или нешто друго, не знам.

[Belopoljanski]

Ја бих у овом случају баш употребио израз „поточна вода“, па кад се неко следећи пут буде запитао да ли постоји та реч, да бар наиђе на тај рад где је употребљена.

Бара, море, океан, подземље, река, језеро, водовод, мочвара итд. – за све имамо: барска вода, морска вода, океанска вода, подземна вода, речна вода, језерска вода, водоводна вода, мочварна вода. Ако у овом случају постоји битна разлика између воде из реке и воде из потока, ја бих дефинитивно употребио израз поточна вода.

Као што видиш, људима је одбојна ова реч само због тога што раније нису чули за њу, а не зато што би због нечега била неправилна. А ти сад имаш прилику да учиниш да се то промени. (А и не би био први у томе, Гугл већ даје на стотине резултата где људи ту реч спонтано употребе у речнику.)

[J o e]

Ја мислим да су оба решења језички добра, свако из својег угла.

Наравно да спонтани језички израз доживљава узорковање поточне воде као непотребни бирократизам. Ако пољопривредник хоће да провери је ли исправна вода у потоку из којег напаја стоку, он ће свакако сваки дан узимати узорак воде из потока.

Тешко ми је пак да поверујем да неко предлаже коришћење израза „вода из потока“ за научни термин и поред (ваљда општег) знања да термини морају да буду максимално једнозначни и денотативно и конотативно упрошћени тако да подразумевају само један унапред одређени сценарио. То опште, простонародно значење потпуно је одељено од стручнога: узорковање није само ’узимање узорка’, него има и конотацију ’то чини стручно лице за научне/… потребе на тачно одређени начин’. И поточна вода је сасвим регуларно ако је неопходно ради системности терминологије. (Да реплицирам gorcat-у: постоји и морска вода / морска риба, па може постојати поточна вода / поточна риба.) Не треба, дакле, бринути што ШНМ не познају реч поточни. То није њима ни намењено. Нити ће било шта пропустити ако то не науче.

Нешто мање битан аргумент јесте да је узорковање поточне воде вишеструко економичније од узимање узорка воде из потока.

За крај да подсетим да је једна од одлика научног језика номинални стил (умеренији него у административно-правном) са развијеном терминолошком категоризацијом појмова. (Бар сам ја разумео да је се у овом случају ради о научном тексту. За све остале не важе, наравно, ова правила.)