Свиђа ми се аргументација коју ти, Дацко, користиш, тај логичан след у размишљању и закључивању.
Но, има једна деликатна разлика коју осећам, између титула и особина које јесу саставни део нечијег имена, и титула и особина који заједно са именом чине симбол. Зато је за мене Хајдук Вељко увек такав, са великим почетним слпвима "титуле" и имена. Додуше, онда западам у недоумицу када је реч о ?ајдук Станку; да, постојала је историјска личност Станко Алексић, која је "у извесним круговима" била позната као ?ајдук Станко, али је тек роман Јанка Веселиновића додао овој личности епске размере. Као личност из романа, Станко узраста у симбол, и у том смислу је недељиво од њега оно "хајдук", па бих тада писао Хајдук Станко, без обзира што га у роману нико тако не ословљава. Писац је одабиром наслова за свој роман, чини ми се, управо и хтео да своме главном јунаку омогући узрастање до симбола. Наравно, због оваквог гледишта западам у други проблем - како бих писао, ако мислим на "конкретног" хајдука Станка Алексића? Одлучио бих се за "потпуну" варијанту, и писао хајдук Станко Алексић. На тај начин, Хајдук Станко би било резервисано за књижевни лик, односно за симбол.
Јасно ми је образложење за мајку Јевросиму. Да ли исто стоји и у погледу мајке Југовића? Ја бих, због наведених разлога, ипак писао Мајка Југовића, односно Југовића Мајка.