Гоја

[Бруни]

Koliko se sećam, grubo pravilo je da je akcenat na poslednjem zatvorenom slogu (tj. pre poslednjeg suglasnika), osim ako je drugačije naznačeno (gravisom). Sad vidim da se piše Salvador Dalí, (a mislio sam da je samo Dali).

Ako misliš na akcentovanje u španskom, postoje tri, odnosno četiri vrste reči: agudas, llanas, esdrújulas y sobresdrújulas.

Agudas imaju akcenat na poslednjem slogu. Agudas koje se završavaju na vokal, s ili n nose i grafički akcenat (otud i Dalí).
Llanas imaju akcenat na pretposlednjem slogu. Llanas se obično završavaju na vokal, s ili n, a one koje se ne završavaju na ova slova, one nose grafički akcenat (hombre ali débil).
Esdrújulas y sobresdrújulas nose akcenat na trećem, odnosno četvrtom od kraja respektivno, ali te reči uvek nose grafički akcenat, bez obzira na slovo na koje se završavaju.

[J o e]

Не мора дуљење. Имамо, истина, бѝфе̄, рѐно̄, али и примере без дужина, којих сад не могу да се сетим, а немам речник при руци. Али у првих је слог дуг јер је такав акустички утисак (имамо и нестандардно бифе̑, рено̑, де Соси̑р), а претпостављам да је овај слог кратак у шп., па сам зато ставио и код нас. Шта кажеш, Бруни: је ли [daˈli] [daˈliː]?

[Бруни]

Мислим да нема дужина код Шпанаца. Немају они времена за то

[Шоми]

A kad već tako izgovarate Goja, kako izgovarate Dali?

Ја кажем Са̀лвадор Да̀ли.

П. С. И мени Го́ја звучи помало смешно.