Код нас су претходних година мијењали програм домаће лектире за гимназију, али тешко је то спровести у пракси јер скоро ниједна школа нема довољно новца да набави довољан број тих књига. И можда је и боље што је тако. Не кажем да промјене нису потребне, далеко од тога, али ако је циљ да се иде линијом мањег отпора и да се у програм лектире уведу неке књиге у којима има превише тога вулгарног, онда се поставља питање неке васпитне улоге школе, која је тиме до краја обесмишљена, иако је чињеница постоји гомила других проблема који ће неминовно довести до тога, без обзира какве лектире ученици буду читали (или би бар требало да читају). И овако је стање лоше. Док сам радио у школи, знам да смо писали испред стручног актива тражене примједбе на програм.
Било како било, мислим да књиге као Ловац у житу, Белешке једне Ане, Киша и хартија и сл, не узимајући у обзир огромне разлике између ових књига, никако нису за лектиру у средњој школи. Кад су цветале тикве је остала у програму и та књига стварно вриједи.
Из сасвим других разлога то нису ни Опсада цркве Светог Спаса и Ситничарница „Код срећне руке“ - једноставно је тешко очекивати да ће ученици разумјети то како треба. Или нпр. Кроз васиону и векове Милутина Миланковића, можда је занимљиво за читање, али није тематика за лектиру.
Опет, поздравио бих увођење Орвелове 1984. То може да буде занимљиво. Тонио Крегер Томаса Мана баш и не. Не знам одакле су то ископали. Ништа посебно занимљиво, стицајем околности било је двадесетак књига у библиотеци, па су то некако ђаци и прочитали.
Али све ово углавном остаје прича у теорији, јер неког избора и нема, мора се радити по старом програму.
