У Обратном речнику придеви на -ов(а)н изведени од једносложне именице са старим силазним акцентом, ако имају само одређени вид, преферирају узлазни на првом: свѐто̄внӣ, зву̀ко̄внӣ, вѐко̄внӣ, хра̀мо̄внӣ, лѝко̄внӣ, ро̀до̄внӣ, лѝсто̄внӣ/ли̏сто̄внӣ, док су они који имају и неодређени вид са силазним акцентом и дублетно с узлазним: у̏мо̄ван, да̏ро̄ван, ре̏до̄ван, жи̏ро̄ван, гре̏хо̄ван/грѐхо̄ван, ра̏жо̄ван/ра̀жо̄ван, ва̏ло̄ван/ва̀ло̄ван.
Реално је у већини ових случајева успоставити дублете, а размислити и о примерима нескраћивања дужине ве́ко̄внӣ, ли́ко̄внӣ.
