Radan

[abzec001]

Да не бих био порешно схваћен, питање да ли преводити или не страни назив већ емо апсолвирали, па је зато ово само академска дискусија.

Не знам, Шоми, мени оно радна у Радна банка не звучи исто као у радни дан, радни налог, радна свеска. Ако је реч само о што тачнијем преводу ја бих се определио за Банка рада. Као, рецимо, Министарство рада, а не Радно министарство.

Поновићу се, али радна са дугоузлазним акцентом на другом (раумљиво отпозади) слогу, значи и вредна, радишна, која воли да ради…  Рецимо Студенткиња је врло радна. И то је један од разлога што бих гласао за Банка рада.

[J o e]

Без обзира је ли описни или односни придев, акценат је ра̑дан/ра̑днӣ.

[abzec001]

Без обзира је ли описни или односни придев, акценат је ра̑дан/ра̑днӣ.

Постоје два значења придева радан, што сам већ помињао
Прво је, рецимо: радна недеља, што би отприлике означавло број дана током којих се ради у једној недељи.
Други пример је, да се поновим: радна жена, али у значењу вредна, а не жена која ради.
Због два значења ту су и два акцента. За радну недељу дугосилазни, а за радну жену дугоузлазни.

Извини, куцам овако "пешке", јер немам могућности да убацујем акценте

Или примери за радни: Ово су радни људи (запослени, који раде) и Ови људи су радни (радишни, марљиви, вредни, много раде, воле да раде…). Значење је различито, као и акценат.

[Father Jape]

Reklo bi se da si taj drugi akcenat, štono kažu, izmislio. 

[abzec001]

Reklo bi se da si taj drugi akcenat, štono kažu, izmislio. 

Изгледа да сам сам се узалуд трудио да објасним два значења и два акцента исте речи - радна. Имаш право на своје мишљење, као и сви други.

[Rancher]

Као што је Џо већ рекао, у оба случаја је исти акценат за тај придев. Једино ако мислиш на ра̏д у значењу вољан, спреман, кадар…

[abzec001]

Као што је Џо већ рекао, у оба случаја је исти акценат за тај придев. Једино ако мислиш на ра̏д у значењу вољан, спреман, кадар…

Ја ту видим и два значења и два различита акцента. Примере сам већ пар пута наводио, па не бих да се понављам.
Нисам мислио на рад (вољан), јер је то различита реч од нашег радан, али кад си то поменуо, и рад има по два значења и акцента. Једно је, као што си навео, вољан, а друго оно што је створило човека. Рекао бих да је у првом случају акценат краткосилазни (како си означио), а у другом дугосилазни. 

[J o e]

Али нема разлога да понављаш, сви су разумели, само нико осим тебе (укључујући и речнике) не говори ра́дан.

[abzec001]

Али нема разлога да понављаш, сви су разумели, само нико осим тебе (укључујући и речнике) не говори ра́дан.

Не кажеш шта мислиш о два значења, да ли по теби постоје или не. Мислим да је оно "нико" мало преслободно употребљено, упркос речницима, али убедио си ме да баталим ствар. Не зато што мислим да нисам у праву, већ да не растежемо причу.

[Шоми]

Постоје два значења која наводиш, али у једном овај придев не постоји у неодређеном виду. Књижевни нагласак је већ наведен, не постоје два различита, овисно о значењу, како ти тврдиш. Неко овде не чита пажљиво шта други пишу.

[abzec001]

Постоје два значења која наводиш, али у једном овај придев не постоји у неодређеном виду. Књижевни нагласак је већ наведен, не постоје два различита, овисно о значењу, како ти тврдиш. Неко овде не чита пажљиво шта други пишу.

Добро, сагласили смо се око постојања два значења. Пошто постоје два, како да их разликујемо ако их на исти начин изговарамо? Паде ми на памет оно: горе, горе, горе, горе, нег’ што горе горе доле. Ако то изговоримо као брзалицу све изгледа исто, а заправо три од четири значења ове речи која је, у истом облику, употребљена и као именица и као прилог (два пута) и као глагол, имају различит акценат.
Не знам о ком неодређеном виду говориш.Можеш ли да га наведеш?

[Шоми]

Нисмо ни имали шта да се саглашавамо око два значења, јер је свима било јасно као дан да постоје, то нико ниједног тренутка није спорио. Придев ра̑дан јединог значења ’вредан, марљив’ постоји у том неодређеном виду (ра̑дан чо̏век/чо̀век), и у одређеном (ра̑днӣ чо̏век/чо̀век) — и то је описни придев, док придев ра̑днӣ постоји са̏мо у одређеном виду и значи једино ’који се односи на рад, који служи за рад’ — и он је односни придев. Разликујемо их по значењу и контексту, не по нагласку. Све стоји у РСЈ и РМС.

Го̏ре го̏ре го̏ре̄ го̀ре̄ — и овде је номинатив множине именице го̀ра хомофон (истозвучан) са прилогом ’више, навише’. Како њих разликујемо? Јесу ли „го̏ре го̏ре“ или су „го̏ре го̏ре“ према изговору, хајде?

[Father Jape]

Ovo me podseti na izjavu drugarovog druga: „Što je engleski glup jezik, koriste istu reč za rа̏k životinju i rа̏k bolest.“