Аутор тема: Školska lektira  (Прочитано 62664 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Jelen@

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 288
Školska lektira
« : 3. 04. 2014. у 13.44 »
I pre par decenija, kad sam bila dete, pričalo se da je obavezna školska lektira bez veze, da decu bespotrebno maltretiraju profesori i da ju je vreme pregazilo. S obzirom na to da sam na neki način odrasla među knjigama, smatrala sam da mi je, kao učeniku, dužnost da pronađem u tim lektirama zbog čega ih je neko preporučio i uvrstio u obavezne. Morala sam da ih čitam, a ruku na srce, i želela. Imala sam takve profesore književnosti koji su svoj posao s ljubavlju obavljali i koji nisu smatrali da je bilo koja lektira besmislena. Čak smo i sami uvideli u srednjoj školi koliko je besmisleno i gotovo beskorisno ono što smo sami hteli da pročitamo, pa nam je profesor dozvolio i ozbiljno obradio baš tu lektiru s nama. Reč je o Strahu od letenja.
I danas je povika na lektiru. I stručna i nastručna lica kažu da je lektira prevaziđena, baspotrebna, da mora da se menja. Prilično pratim književna dela za decu i mogu reći da nisam baš naišla na puno modernih dela koja bi uspešno mogla da zamene preporučene lektire.
Šta biste vi, kao stručnjaci u ovoj oblasti na sve ovo rekli?

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.820
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Školska lektira
« Одговор #1 : 3. 04. 2014. у 22.56 »
Pa kao prvo, teško da smo ovde svi listom stručnjaci u oblasti kad je književnost u pitanju. Eventualno smo ljubitelji amateri. Ima nekoliko osoba koje su završilie baš svetsku književnost ali su retke. Štaviše, mislim da se radi samo o jednoj osobi, bile su dve, ali jedna nas odavno više ne posećuje (prestao da dolazi kad je otkrio Fejsbuk, po njegovim rečima :D)…

Lično mislim da bi dosta toga trebalo promeniti, osavremeniti, prilagoditi modernom vremenu i vrednostima modernog društva, da npr. gomila knjiga iz tamo nekog 19. veka nije potrebna, da je rodoljubiva domaća književnost ne samo bespotrebna i prevaziđena (koliko se god nekom dopadalo Ostajte ovdje, svako ko je živeo i proživeo devedesete shvata koliko je ta pesma u današnjim okolnostima besmislena, npr.). Treba ubaciti knjige koje uče decu pre svega toleranciji i ljubavi ka različitom (u današnjem svetu rastuće netrpeljivosti, i porastu popularnosti krajnje desnih partija, koje se u mnogim zemljama graniče s fašizmom i koje otvoreno propagiraju ksenofobiju, rasizam i versku i drugu netrpeljivost) sa aktuelnim temama — knjige koje obrađuju tzv. "tabu" teme (položaj žene u društvu, homoseksualizam, rat i šta sve sam rat može da učini pojedincu i društvu — još uvek sam pod uticajem Hoseinijevog Kite runnera), knjige koje decu teraju da misle o pravim vrednostima u životu, kao što su tolerancija, ljubav prema bližnjem, saosećajnost i sposobnost da se slabiji zaštite, a ne da se udaraju maljem u glavu.  Pogledaj samo koliko je nasilje u školi rašireno, svuda u svetu, (da ne bude zabune, govorim uopšteno, ne o Srbiji). Iako nije ok, ali nekako je to nasilničko ponašanje bilo karaktertistično za dečake, ali sad je sasvim normalno da vidiš da devojčice od 12 do 16 godina bukvalno prebiju neku svoju vršnjakinju (ovde, npr. s vremena na vreme kad se tako nešto desi, i dođe se do snimka koji je neki pametnjaković napravio telefonom, prikažu na TV). Par puta mi je pripalo muka, od devojčica, jer kako pesniče, šutiraju i najgori muški dripac bi im mogao pozavideti. A ni profesori nisu pošteđeni (više puta sam videla na TV snimke kako đaci tuku profesore, jednoj su ladno zapalili kosu na hodniku). Ima knjiga koje deca vole da čitaju, a koje mogu da im budu višestruko korisne, i naravno, za sve to je potreban pre svega dobar profesor koji će ih naterati da misle o toj knjizi, da ih pre svega pusti da kažu svoje mišljenje, a ne ono što se od njih očekuje (kako to obično biva). Ja nekako idealnog nastavnika književnosti zamišljam kao Robina Vilijamsa iz Društva mrtvih pesnika i još ponekog filma gde je nastavnik književnosti glavni lik…

Takođe treba da naglasim da mi se lično ruski klasici UOPŠTE ne dopadaju, smrtno su mi dosadni. A nije da nisam pokušala više puta, više tih klasika koje drugi kuju u zvezde, u različito doba mladosti/zrelosti. Ne ide, pa da me ubiješ. Da se ja pitam, ja bih sve te ruske klasike lepo izbacila. Meni su oni totalno apsolutno prevaziđeni. Uvela bih više hispanoameričke književnosti, jer je nalazim daleko interesantnijom, neobičnijom, slobodnijom i naravno, daleko savremenijom. Konkretno, Markes, Sto godina samoće, predivna knjiga za srednjoškolce. Školice od Hulija Kortasara, Borhes je takođe predivan i sigurno bi mogao da zaintrigira ako se dobro odabere iz njegovog preobimnog opusa, Mario Vargas Ljosa je toliko raznovrstan da koju god temu da odabereš, on ima knjigu o tome — biografija, autobiografija, humor, politički angažovan roman, ljubavni romani, erotski romani, istorijski romani, ima svega i svačega. Razgovor u Katedrali (o diktaturi u Peruu, gde je osim teme, i sama struktura romana izuzetno zanimljiva, tzv. kineska kutija), Rat za kraj sveta (o jednom lažnom mesiji u Brazilu, po istinitom događaju), Panteleon i posetiteljke (o eskadronu prostitutki koji je osnovan po naredbi vrhovne komande vojske, a koji je imao za zadatak da posećuje vojnike stacionirane u džungli gde bi mesece i godine provodili bez mogućnosti da vide ženu, roman je jednostavno rečeno, fenomenalan), ili Avanture nevaljale devojčice, jedna predivna ljubavna priča…

Ukratko rečeno, sve što je pisano pre 20. veka, ja bih ladno izbacila. Koga zanimaju stare knjige, neka studira književnost.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.249
Одг.: Školska lektira
« Одговор #2 : 5. 04. 2014. у 08.04 »
А колико си читала књижевност 19. века (најпре српску) да би изјавила тако нешто? Колико си се помно бавила програмима за средњу школу да би утврдила да прописана дела не пропагирају моралне вредности које си навела?

Не мислим да је садашњи програм добро одабран, али нит је сва књижевност 19. века родољубива, нит је сав Шантић Остајте овдје. (Нити су само хиспаноамерички писци добри.)
« Последња измена: 5. 04. 2014. у 08.14 J o e »

Ван мреже Father Jape

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 916
  • ˌfɑːðə ˈdʒeɪp
  • Родно место: Beograd
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Školska lektira
« Одговор #3 : 5. 04. 2014. у 08.30 »
Ja mislim da nije problem u samim delima, koliko u pristupu. Mnoga od tih starijih dela ne bi bila toliko nepristupačna kada bi se dovoljno vremena posvetilo objašnjavanju konteksta – kako društvenog, kulturnog, političog, tako i jezičkog.
Pa tako recimo ne bih rekao da je naglašena rodoljubivost dela sama po sebi loša, ako predavač ima neku kritičku distancu i, hajmo reći, istoricistički pristup.

Mada ova zamerka važi i za ostale oblasti ovog predmeta, a i za druge predmete. Dati detetu da buba kada se vrši nešto što se zove "glasovne promene", a da nisi objasnio šta su tačno te glasovne promene, kada su se dogodile u istoriji jezika, zašto, kako itsl. potpuno je besmisleno.
« Последња измена: 5. 04. 2014. у 11.15 Father Jape »
Dictionaries are like watches, the worst is better than none, and the best cannot be expected to go quite true.
– Samuel Johnson

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.820
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Školska lektira
« Одговор #4 : 5. 04. 2014. у 11.53 »
А колико си читала књижевност 19. века (најпре српску) да би изјавила тако нешто? Колико си се помно бавила програмима за средњу школу да би утврдила да прописана дела не пропагирају моралне вредности које си навела?

Не мислим да је садашњи програм добро одабран, али нит је сва књижевност 19. века родољубива, нит је сав Шантић Остајте овдје. (Нити су само хиспаноамерички писци добри.)
Joe, nemoj da me razočaravaš, stvarno nisam znala da si toliki bukvalista. :D Niti sam ja rekla da je to sve što mislim da treba uraditi, niti da samo treba staviti hispanoameričke pisce i izbaciti sve srpske. Dala sam samo neke predloge ono što mi jeu tom momentu palo na pamet. Hipotetički, kad bi neko ko sastavlja program pogledao moj predlog, trebalo bi samo da g auzme u obzir i razmatranje i da eventualno nešto od toga iskoristi NE da ga sledi od reči do reči. Mislila sam da se to podrazuemva u ovakivm temama gde se traži nečije lično mišljenje. Osim toga, čini mi se da sam na početku jasno rekla da NISAM STRUČNJAK u toj oblasti i da govorim iz apsolutno subjektivne perspektive. Stoga, ne vidim čemu ova reakcija.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Марина

  • Члан
  • ***
  • Поруке: 126
  • Говорим: српски, енглески мало, а шведски ни мало!
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Školska lektira
« Одговор #5 : 5. 04. 2014. у 12.09 »
У средњој школи акценат је стављен на историју књижевности, једну од области науке о књижевности. То значи да се ученицима од 1. до 4. разреда даје временски пресек развитка књижевности, од њених почетака (сумерско-вавилонска, хебрејска књижевност) до 20. века (Борхес, Ками…).
У складу са тим, и лектира мора пратити  одређену епоху. Зато је Чича Горио важан, јер се сматра једним од првих реалистичких романа, и зато се не може без руских класика (Ревизор) који су имали велики утицај на српску књижевност.

Слажем се са Џејповим мишљењем да би требало осавременити наставу и приступ обради неком делу, али мислим да програм не би требало да се мења. Тај програм није састављао неко по свом читалачком укусу, већ је бирао најрепрезентативнија дела која објашњавају теорију епохе (зато је неопходно Шантићево родољубље - јер је тај осећај један од типичних за романтичаре, и за период националног освешћивања, да то тако назовем…).

Свакако, уколико ученике интересује нешто друго, ја волим да причамо и о томе, макар то били и стрипови или неко екранизовано књижевно дело. Али, ретко се то дешава. Јуче су ми ученици рекли да су гледали цртани Ромео и Јулија!

Мислим да читање није убило то што је програм досадан или превазиђен, већ то што се у људима изгубио или губи полако осећај емпатије, хуманости, заинтересованости за свет, друге људе, духовне вредности. Није томе крива једна Антигона, чије је извођење у СНП - у прекинуто (а гледаоци су били ученици новосадских гимназија). Аристотел би у данас имао доста проблема да објасни појам катарзе.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.820
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Školska lektira
« Одговор #6 : 5. 04. 2014. у 12.11 »
Moram se složiti s Japeom. Šantićeva Ostajte ovdje, na primer, meni lično se MNOGO dopada, sećam se kako ju je moja majka volela recitovati i kako mi se koža ježila od osećanja koja je izazivala u meni (pozitivnih! ;) , ali BAŠ zbog ovog što Jape pomenu, mislim da nije dobra (kao ni sve drugo rodoljubivo) u lektiri. Problem je pre svega u pristupu, jer je za dela iz nekog tamo X veka pre svega potrebno decu staviti u kontekst vremena, pa tek onda pristupiti analizi, a počesto je potrebno uvesti ih u neke istorijske činjenice da bi uopšte mogli razumeti delo, i da njegove poruke ne bi primenjivali na današnjicu, što najčešće rezultira u totalno anahronom shvatanju takvih dela. Fazon je shvatiti Šanitića u okviru okolnosti srpskog naroda 19. veka i događaja koje je on proživeo i zbog kojih je napisao tu pesmu, a ne jednostavno bez ikakvog uvoda tresnuti rodoljubivo busanje u grudi i primeniti ga na današnjicu (lično mislim, da je takav pristup rodoljujbivim delima i uopšte istoriji, kako u školi tako i van škole, u medijima ponajviše, umnogome doprineo celom onom ludilu devedesetih.).

S druge strane, ne mora samo takav pristup biti poguban po rodoljubivo srpsko štivo 19. veka. Književnost je u ranijim vekovima imala višetruku namenu i to sve u jednom delu, dok danas te namene imaju sopstvene žanrove. Konkretno, u srednjoj školi smo čitali Don Kihota. Naravno, bez ikakvog uvoda, bez ikakvog objašnjenja, osim da je to delo Servatnesa, španskog pisca iz 16. veka na prelazu u 17. Ništa više! Naravno, knjiga mi je bila smrtno dosadna i apsolutno nerazumljiva, jer da bi je čitao i razumeo o čemu pisac priča, treba pre svega da poznaješ malkice samu Španiju, onda špansku istoriju, a onda i istoriju španske književnosti, stvari koje se naravno u Srbiji apsolutno ne rade nikad ni u jednom predmetu. Eto zato, a ne zato što je Don Kihot matora knjiga, ja bih ga izbacila iz spiska literature. Kad sam ga opet čitala na prvoj godini faksa, uz sva neophodna znanja koja sam prethodno dobila na predavanjima književnosti, utisak je bio dijametralno drugačiji, jer sam tad znala ono što nisam znala u srednjoj školi — počev od toga ko su Baskijci, do toga ko su stari i novi hrišćani, šta su to pastoralni i  viteški romani. Bez toga ne možeš shvatiti ni jednostavno smešne delove, ni kritiku društva, crkve i tadašnjeg stanja u španskoj književnosti čega je Don Kihot pun. Plus svu tragiku veoma kompleksnog lika samog Don Kihota. Za tako nešto, nisu dovoljna dva časa, ako se uopšte i toliko posvetii toj knjizi.

Zbog svega toga, mislim da je bolje onda imati na spisku literature savremenije knjige, jer onda nije toliko potrebno uvoditi decu u istorijske i društvene okolnosti u kojima je nastalo delo. Kad se već nema vremena… Ili smanjiti spisak i onda svakoj knjizi posvetiti vreme i pažnju koju zaslužuje.

Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.820
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Školska lektira
« Одговор #7 : 5. 04. 2014. у 12.20 »
У средњој школи акценат је стављен на историју књижевности, једну од области науке о књижевности. То значи да се ученицима од 1. до 4. разреда даје временски пресек развитка књижевности, од њених почетака (сумерско-вавилонска, хебрејска књижевност) до 20. века (Борхес, Ками…).
A da li se osim istorije književnosti, malo obrade i istorijski okviri u kojima je određeni tip književnosti nastao, i razlozi zašto je nastao (pitam, jer ja se ne sećam da se to radilo kad sam ja išla u školu, a imala sam u trećoj i četvrtoj godini predmet SAMO Književnost, dakle, ako se to radi danas u školama gde književnost nije odvojena od srpskog, ne znam stavno kako postižete)? Ok, rodoljubiva književnost je tipična za 19. vek, ali, da li se kaže ZAŠTO, pogotovu kad se radi o srpskoj književnosti? Da li se govori o tome da je pojam nacije nastao baš TADA, a ne u nekom ranijem veku? Jer bez istorijskog okvira, rodoljubiva književnost ne može da bude shvaćena na pravi način, pogotovu ne u Srbiji, jer sve i da profesor sve ispravno readi, ta se priča o rodoljublju ne završava u učionici, nego se nastavlja u medijima na sve strane, uglavnom tumačena na potpuno pogrešan način.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Марина

  • Члан
  • ***
  • Поруке: 126
  • Говорим: српски, енглески мало, а шведски ни мало!
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Školska lektira
« Одговор #8 : 5. 04. 2014. у 12.36 »
Наравно, Бруни, па ја сам дужна да прво објасним историјски контекст, па тек онда да пређем на утицај реалности, тј. историје на уметност.
Пре неки час смо почели да радимо хуманизам и ренесансу. Сећам се из средње да је нама објашњено како ренесанса значи препород - и сад, хајде ти закључи чега препород. Морам да им разјасним све важније чињенице тог доба - утицај цркве, буђење науке, заинтересованост за човека као таквог, као и да објасним зашто српска књижевност није имала ренесансу (због Турака, што је, опет, историјска чињеница) - па тек онда да поченем са Петрарком.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.820
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Školska lektira
« Одговор #9 : 5. 04. 2014. у 12.41 »
U stvari, nešto razmišljam, sad kad Marina pomenu sumersku književnost. Da li uopšte postoji razlika između programa i liste lektire u zavisnosti od škole? Npr. meni je razumno da u gimnaziji deca saznaju nešto i o sumerskoj književnosti, ali mi je totalno suludo time daviti decu u npr. mašinskoj ili frizerskoj školi. Da su hteli da se bave takvim stvarima, oni bi upisali gimnaziju, zar ne? Mislim da je za stručne škole bolje skoncentrisati se više na ono što je Joe pominjao u nekoj drugoj temi — osposobiti ih za zadatke koji će im svakako trebati u životu, a od književnosti savremenije knjige i naravno, lista daleko kraća od one koja se daje u gimnaziji. Decii treba davati konkretna znanja koja će im kasnije u životu biti potrebna, u zavisnosti od škole koju su odabrali.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.820
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Školska lektira
« Одговор #10 : 5. 04. 2014. у 12.44 »
Наравно, Бруни, па ја сам дужна да прво објасним историјски контекст, па тек онда да пређем на утицај реалности, тј. историје на уметност.
Пре неки час смо почели да радимо хуманизам и ренесансу. Сећам се из средње да је нама објашњено како ренесанса значи препород - и сад, хајде ти закључи чега препород. Морам да им разјасним све важније чињенице тог доба - утицај цркве, буђење науке, заинтересованост за човека као таквог, као и да објасним зашто српска књижевност није имала ренесансу (због Турака, што је, опет, историјска чињеница) - па тек онда да поченем са Петрарком.
Pa kako stigneš sve da uradiš kako treba? Jer s obzirom u kojoj školi radiš, teško mi je poverovati da imaš dovoljan broj časova da stigneš sve to da izložiš, da deca to prihvate i sažvaću i da tek onda sa tim znanjima pistupe čitanju knjige…

(Da upozorim, ja pričam iz perspektive bivšeg učenika i na osnovu onog što pročitam šta napišu oni koji se bolje razumeju u to kako školstvo funkcioniše u Srbiji, plus na osnovu onog što vidim kako se radi ovde na časovima jezika. Stoga nije isključeno da su neka moja viđenja pogrešna.)
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.249
Одг.: Školska lektira
« Одговор #11 : 5. 04. 2014. у 16.23 »
Мало претерујете с том биографско-историјском методом. ОК, ако баш хоћеш људски да се бавиш делом, позабави се и тиме. Зар није прече показати да једно дело има универзалну, уметничку вредност (ако има)? Дакле, и машинбравари и фризери треба да читају Лазаревића, Јакшића, Дучића, али не морају нужно да знају поетике праваца у којима су дела настала, већ да се науче да им дело побуди осећања и мисли.

Узгред, у средњој школи се родољубива песме и сл. скоро не раде, не знам што се дигла толика повика. Од Шантића се ради Вече на шкољу и Претпразничко вече (само на језичком смеру још и Моја отаџбина).

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.820
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Školska lektira
« Одговор #12 : 6. 04. 2014. у 01.21 »
Ne moraju znati poetike pravaca, ali istorijske okolnosti su u nekim slučajima vrlo bitne da bi se delo uopšte shvatilo kako treba.

BTW, jesu li izbacili Don Kihota iz lektire srednje škole (jezički smer)?
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.249
Одг.: Školska lektira
« Одговор #13 : 6. 04. 2014. у 15.29 »
Ради се по кратком одломку.

Ван мреже Марина

  • Члан
  • ***
  • Поруке: 126
  • Говорим: српски, енглески мало, а шведски ни мало!
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Školska lektira
« Одговор #14 : 6. 04. 2014. у 20.26 »
Pa kako stigneš sve da uradiš kako treba?
Па, немам баш времена да одрадим како треба, тј. онако како мислим да би требало. Морам мало да им дам просторно-временске координате, јер иначе почињу да лутају. Ухвате се, на пример, за то што је Јулија имала 14 (16) година, па од тумачења не буде ништа.

Da li uopšte postoji razlika između programa i liste lektire u zavisnosti od škole?
Само у обиму. Негде се раде одломци уместо целог дела (као што је случај са Сервантесовим романом), а у неким смеровима се уместо три текста неког аутора ради један.

Мало претерујете с том биографско-историјском методом.

Можда. За сад ми је филозофија: само не онако како су нама држали часове. Све се сводило на диктирање и бубање напамет.

Тагови: