Подстакнута
расправом о акцентима и наречјима, који су стандарди, а који нису, сетих се једног финог чланка који смо скоро угодили на нашем сестринском пројекту, Историјској библиотеци, те мислим да би био занимљив и за овај форум. Ради се о полемици између Вука Караџића и Милована Видаковића која се тицала пре свега самог језика и питања који и какав језик треба користити у књижевности. Ево увода овде, а кога буде заинтересовало, нека сврати на Библиотеку и нек прочита цео текст.
———————————————————————————————————————————-
Полемика Вука Караџића и Милована Видаковића обухвата критике које је Вук Стефановић Караџић објавио о делима Милована Видаковића као и Видаковићеве одговоре на њих и његову критику Вуковог рада. Ова полемика представљала је важан догађај у историји српске књижевности јер је промењен манир писменог општења међу писцима, истакнута су нека Вукова начела у вези са језиком и књижевношћу док је Видаковићево дело под утицајем критике било делимично скрајнуто са главног тока српске књижевности. Историчари и теоретичари књижевности су на различите начине тумачили ову полемику разумевајући је као једну етапу у Вуковој борби за реформу српског књижевног језика, сукоб различитих поетика или културолошко размимоилажење.
Вук је прву рецензију Видаковићевог дела Усамљени јуноша објавио 1815. године. Критика је углавном била умерена и пре свега се бавила језичким, а сасвим узгредно књижевним питањима. Уследила су два Видаковићева одговора: један објављен 1815. године, а други објављен као Предисловије другог дела Видаковићевог романа Љубомир у Јелисијуму. Пре него што је објавио други одговор Видаковић се посаветовао са чувеним чешким филологом Јосифом Добровским, и охрабрен његовим одговором упусио се у расправљање о језичким питањима. Вук је затим написао опширан одговор у тексту познатом као Друга рецензија србска објављеном јула и августа 1817. године. Ова критика била је веома оштра а строгом суду подвргнути су како књижевни квалитети Видаковићевог дела Љубомир у Јелисијуму тако и његов језик. Вук је такође писао и одговоре на објаве за претплату које је Видаковић слао. Свој одговор Видаковић је објавио тек 1823. године као предговор трећег дела Љубомира у Јелисијуму, а на нека питања из полемике освртао се и у каснијим делима. Полемика је изазвала прилично негодовање у ондашњој српској културној средини јер је писана оштрим тоном који до тада није био присутан међу српским књижевницима. Ипак, Друга рецензија србска широко се сматра за прву књижевну критику у српској књижевности и као таква остварила је релативно велики утицај.Историјска библиотека: Полемика Вука Караџића и Милована Видаковића