Ali, Stoundar, to što sad pričaš nema ama baš nikakve veze s pravopisom, nego s marketingom. Pusti sad marketing i proricanje da li će neka firma propasti ili neće. Poenta ovog razgovora jeste u tome da li pravopis nekog jezika ili zakon uređuju pisanje imena stranih firmi. Ja mislim da je to pre svega stvar pravopisa svakog jezika ponaosob i da tu zakon nema šta da se meša. Dakle, ako pravopis srpskog kaže da se strana imena transkribuju, Gugl može do sutra da na svojoj zvaničnoj veb stranici ostavlja origina na engleskom, kad neko na srpskom piše neki tekst u kome se pominje ta firma, ima potpuno pravo da to ime transkribuje, štaviše bolje je da ga transkribuje jer to preporučuje naš pravopis. Gugl može da diktira kako će se njegovo ime pisati samo u tekstovima koje ON plaća, i ništa više. Dakle, kao što reče Časlav, ako neki prevod finansira Gugl, onda Gugl ima pravo da u tom tekstu traži pisanje originala, ali isto tako ima pravo i da zabrani neke reči ili da traži potenciranje drugih reči (kao svojevremeno što je BK jednostavno politikom kuće zabranio u svojim prevodim psovke i to je moralo da se poštuje), ali ako npr. Pera Perić piše svoju doktorsku disertaciju, ili Mika Mikić piše studiju o istraživanju onlajn tržišta ili nešto drugo vezano za npr. internet, imaju apsolutno pravo (štaviše, poželjno je) da kad pomenu taj pretraživač, napišu njegovo ime u transkribovanom obliku i tu Gugl ne može ama baš ništa.
