Meni je isključivo
taj panda i nikako drugačije (uključujući i generičku sinegdohu
Panda je izumro). Ja uopšte ne mogu da verujem da ljudi kažu
ta panda. Kod reči
šimpanza i
gorila mi je svejedno, ali naravno da je „mali crveni panda mnogo sladak”. U jednini, naravno (mislim da su u množini svima
te pande).
[С]понтано бих, готово сигурно, рекао види што је слатка панда и сл.
Meni pak ta rečenica upućuje na plišanu igračku.
Mada bih i tu rekao
taj panda.
P. S. Za slučaj da budući čitaoci ove teme budu zbunjeni – rečnici rod određuju po kongruenciji, ne po deklinaciji (kao što se radi u školi). Čisto ako neko ko je još u školi i sl. čita ovo i zbuni se…
A što se akcenta tiče, i meni je pȁnda nečuveno, ali Klajn–Šipka rečnik baš i nije toliko… autoritativan u odnosu na ostale rečnike kad je akcenat u pitanju. Pošto nema reči
panda u Matičinim – deluje mi mudrije voditi se Obratnim rečnikom srpskoga jezika, pošto ga je pisao Miroslav Nikolić, a on je (bio) glavni urednik Matičinog jednotomnog. A u Obratnom –
pánda (kao i na HJP-u).